Izvor: B92, 29.Mar.2021, 12:01
Predstavnici uslužnih delatnosti na izmaku snaga: "Ne možete dozvoliti da ljudi propadaju za godinu dana"
Početak ove nedelje obeležile su rasprave na temu kome merama za suzbijanje kovida devetnaest treba biti dozvoljen rad, a kome ne.
Dok medicinski stručnjaci apeluju da jedino zatvaranja i zaključavanja mogu doneti predah njihovim kolegama, ugostitelji, muzičari i predstavnici drugih uslužnih delatnosti poručuju da su i oni na izmaku snaga, ali finansijskih, jer sve rezerve na izmaku.
Koliko glava treba da ošiša Imre Baranji kako bi namirio sve poreze, doprinose, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dažbine i obezbedi zaradu? I kako to da ostvari u vreme kada do ponedeljka ujutro ne zna ni da li će moći da otvori salon ili ne? S ovim pitanjima u glavi pravi frizure već godinu dana. I to u danima kada Krizni štab dozvoli rad koji mora da se odvija uz sve mere opreza, piše RTV.
“Mi sami sebi moramo da zaradimo prihode, plate, a i državi poreze. Znači, mora da nam da neke olakšice, da možemo i dalje da funkcionišemo. Dvadeset i dve godine sam u struci. Na istoj lokaciji. Dvadeset i dve godine plaćam porez ovoj državi. I sad za godinu dana treba da mi ruše? Ja razumem da bolest postoji. Ja sam imao Kovid, preležao, tri nedelje sam bio sa upalom pluća. Ja to sve shvatam. Ali ne možete dozvoliti da ljudi propadaju za godinu dana. I to moraju da shvate”, poručuje Baranji.
Dok Imre radi po sistemu toplo-hladno, Norbert Piuković i njegova porodica su morali da svoj hleb zarade na nekom drugom mestu. Drže salu za svadbene svečanosti, koje su gotovo sve u poslednjih godinu dana otkazane.
“Svi nas tretiraju kao da su ugostitelji najveći izvor zaraze. A u suštini ako pogledamo, do sada nikakvih rezultata nema sa tim što su nam skratili radno vreme. Tako da u suštini to bi trebalo da znači da nismo mi najveći izvor zaraze. Šta je bio najveći problem prošle godine? Zatvorili su nas, a nekom su dopustili da radi. Znači, ugostiteljstvo ne može da radi, farbara može da radi. A dobili smo istu pomoć”, ističe Piuković.
Posledice pandemije u obzir je uzeo Pokrajinski sekretarijat za privredu kada je raspisivao konkurse za dodelu sredstava privrednicima, gde je ukupna suma povećana za više od polovine u odnosu na prošlu godinu. Za prve ovogodišnje konkurse vlada veliko interesovanje.
“Tako da ćemo, siguran sam, posle određenog vremena, kada izanaliziramo rezultate ovog konkursa, a imamo dogovor sa Privrednom komorom da to uradimo zajedno, moći jasno da izdefinišemo gde je bilo najveće interesovanje, ali i tačno koliko smo radnih mesta sačuvali, odnosno koliko novih radnih mesta smo uspeli da otvorimo na osnovu ovih konkursa”, poručuje pokrajinski sekretar Nenad Ivanišević.
Novi konkursi sekretarijata, namenjeni zapošjavanju, biće raspisani tokom narednog meseca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
