Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednost jačanju privatnog sektora
Otvoreni smo za sve projekte od milion do 200 miliona evra koji pomažu da se otklone tranzicioni nedostaci
Strategija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju u naredne četiri godine biće prvenstveno usmerena na privatni sektor. Želimo da se poveća, njegova konkurentnost poboljša, kao i da se ojača korporativno upravljanje u privatnim preduzećima. Radi postizanja ovih ciljeva i finansijski sektor treba da se poboljša i da se infrastrukturni nedostaci u zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premoste – kaže u intervjuu za naš list Mateo Patrone, direktor za Srbiju ove specifične međunarodne finansijske institucije čiji je Odbor direktora prošle sedmice usvojio novu četvorogodišnju strategiju za našu zemlju.
– Podržaćemo i lokalne firme, pre svega, mala i srednja preduzeća koja predstavljaju kičmu srpske privrede i oni će biti ključni za naše investicije. Nastojaćemo i da podržimo strane investicije, naročito u sektoru agrobiznisa. Istovremeno banka će proširiti programe dugoročnog finansiranja prema poslovnim bankama i drugim finansijskim institucijama. Finansijski ćemo podržati Agenciju za osiguranje depozita što je deo zajedničkih napora MMF-a, Svetske banke i Međunarodne finansijske organizacije.
Koje projekte ćete podržati?
Voljni smo da investiramo u bilo koji projekat od milion do 200 miliona evra, osim onih u koje ne investiramo poput oružja, alkohola ili kockanja, a u koje možemo da privučemo i druge da investiraju i koji imaju jak tranzicioni uticaj.
Kakva su Vaša predviđanja za Srbiju?
Očekujemo da će oporavak u evrozoni imati pozitivne efekte na ukupno stanje srpske privrede od koje se očekuje rast od 1,3 odsto BDP. Ova projekcija se, međutim, može promeniti ukoliko izvoz ostane glavni pokretač rasta i ukoliko unutrašnja potrošnja ostane zauzdana.
Kako ocenjujete našu ekonomsku situaciju?
Postoje ozbiljni ekonomski izazovi kao što je usitnjenost privatnog sektora, uključujući i bankarski. Neophodno je da se poveća učinak u lancu vrednosti agrobiznisa, velika je evroizacija, visoka stopa nezaposlenosti, mnogo je loših zajmova, gotovo da ne postoji tražnja za kreditima. Sve ovo je udruženo s fiskalnom konsolidacijom koja će nužno imati kratkoročni negativan uticaj na rast. Verujemo da će nova vlada preduzeti neophodne mere u reformama. Sa naše strane, spremni smo da podržimo vlast i to ne samo finansiranjem projekata, već i inicijativama. Na primer, sarađujemo na temu finansiranja u lokalnoj valuti ili u agrobiznisu.
Kako ocenjujete nivo reformi?
Iako je Srbija već prošla kroz velike reforme trebalo bi da se usredsredite na dalje strukturne reforme za podsticanje razvoja privatnog sektora. Takođe, infrastruktura i energetika traže sveobuhvatne reforme kao što je uvođenje tarifa koštanja, a u mnogim sektorima potrebno je razdvojiti usluge. Drago mi je što postoji namera da zakonske reforme, koje se tiču rada, privatizacije, stečaja i izgradnje, budu usvojene već do juna.
Da li neka preduzeća kojima ste dali kredite imaju, zbog krize, problema u otplati?
Većina naših projekta bila je prilično uspešna. Mi preuzimamo rizik i ponekad završimo s problematičnim transakcijama. Ali generalno, nivo loših i kredita s problemom u otplati znatno je niži od proseka finansijske industrije u zemlji.
Koliko novca ste do sada uložili u Srbiju?
Od početka poslovanja 2001. godine uložili smo 3,5 milijardi evra u 176 projekata. Trenutni portfolio nam je 2,5 milijardi evra uloženih u 130 projekata. Prošla 2013, godina bila je veoma uspešna, jer smo uložili više od 420 miliona evra u 24 projekta u finansijskom sektoru, trgovini, industriji, agrobiznisu, infrastrukturi od kojih je samo jedan sa državnim garancijama.
J. Rabrenović
objavljeno: 15.04.2014.
.jpg)
