Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 21.Mar.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednost dati realnom sektoru
BEOGRAD - Srbija bi trebalo pažljivo da analizira tržišta naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera i da u skladu s tim izabere prioritete privrednog razvoja koji se više ne utvrđuju za grane ili sektore, već za pojedinačne konkurentne proizvode, kaže Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
- Naše komparativne prednosti se između ostalog nalaze i u agroindustrijskom kompleksu, odnosno u onim granama prerađivačke industrije koje se zasnivaju na preradi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sirovina poljoprivrednog porekla - rekao je Savić i dodao da je to u ovom trenutku istinska šansa Srbije.
Savić smatra da aktuelno rukovodstvo zemlje još ne prepoznaje potrebu reindustrijalizacije Srbije.
- Mislim da oni taj problem još dovoljno ne osećaju, a to smo imali prilike da čujemo na Biznis forumu na Kopaoniku, gde su kao prioriteti označeni - poljoprivreda, energetika i infrastruktura. Energetiku i infrastrukturu treba razvijati, ali to nisu prioriteti. Srbija se mora okrenuti ka razvoju industrije i poljoprivrede, kako bi se obezbedilo povećanje srpskog izvoza i smanjenje visoke stope nezaposlenosti - rekao je Savić.
On smatra da ne treba imati dilemu da li treba razvijati sektor malih i srednjih preduzeća, ali zabluda je da je moguće razvijati taj sektor bez istovremenog razvoja velikih kompanija.
- To nigde u svetu ne postoji. Ne možemo realno očekivati da nam lider u izvozu malina bude neka zemljoradnička zadruga iz Arilja. U celom svetu velike multinacionalne kompanije oko sebe okupljaju mala i srednja preduzeća - ukazao je Savić.
Industrijalizacija-prva mera
Savić je na pitanje koje bi tri hitne mere, da je hipotetički predsednik Vlade Srbije, prvo učinio, odgovorio da bi na prvo mesto stavio donošenje plana industrijalizacije Srbije.
- Prvo, doneo bih plan operativnih mera za oporavak i razvoj industrije Srbije, što bi omogućilo višestruko povećanje izvoza i smanjenje rastuće i vrlo visoke stope nezaposlenosti, drugo, učinio bih frontalni 'napad' na najveće društveno zlo - korupciju, koja razjeda društveno tkivo i urušava tradicionalni sistem vrednosti u Srbiji - rekao je Savić i dodao da bi "u prvoj fazi, akcenat bio na najkrupnijoj tzv. sistemskoj korupciji."
Na kraju, najveću pažnju uporedo sa donošenjem reformskih zakona poklonio bi efikasnoj i doslednoj primeni postojećih propisa, jer problem Srbije nije što nema moderne, evropske zakone, već što se oni uglavnom ne sprovode, kaže Savić.
Strani kapital
Savić se osvrnuo i na posledice dosadašnjeg modela privrednog razvoja koji se isključivo oslanjao na priliv stranog kapitala. Od 2001. godine do danas u Srbiju je ušlo, po raznim osnovama, oko 80 milijardi dolara, ne računajući ostvarene prihode od izvoza.
- Doznake su iznosile najmanje 30 milijardi dolara, novo zaduženje - 27 milijardi dolara, SDI-16 milijardi dolara, donacije - 3,6 milijardi dolara, a prihodi od privatizacije, koja su uplatila domaća lica - blizu 2 milijarde dolara. Najveći deo tog novca je potrošen na uvoz - 23 milijarde dolara u 2008, koji je bio najvažniji generator ukupnog privrednog razvoja Srbije. Stope rasta usluga, su bile višestruko više, od stopa rasta BDP-a, jer je ogromne količine uvezene robe trebalo kupiti, prevesti, osigurati, finansirati i konačno prodati - kaže Savić.
Savić podseća na procenu međunarodnih eksperata da će ukupne strane direktne investicije investicije u svetu tokom 2010. godine dostići svega 1.200 milijardi dolara, dok su u 2007. bile bezmalo 800 milijardi dolara vrednije.
- Značajnijeg priliva SDI u Srbiji neće biti dok se ne eliminiše ili bitno smanji političko-bezbednosni rizik vezan za odnose sa našom južnom pokrajinom, kao i dok se ne počnu dosledno i efikasno sprovoditi zakoni koji suštinski oblikuju srpski poslovni ambijent - ocenio je Savić.
Virtuelni razvoj srpske ekonomije je podstican i veštačkim podizanjem skromne tražnje, kroz veoma raznovrsnu i bogatu ponudu relativno povoljnih kredita namenjenih stanovništvu o privredi. Budžetski prihodi su bili izdašni i vrlo stabilni, jer su carine, akcize i PDV uredno naplaćivani na ogromnu količinu uvezene robe, objasnio je Savić.
- U isto vreme rast realnog sektora je bio vrlo skroman i znatno niži od rasta BDP-a. Model je zadovoljavajuće funkcionisao sve dok je bilo priliva stranog kapitala - kaže Savić.
Srbija se, naglasio je Savić, zbog takvog modela razvoja suočava i sa velikim problemom nezaposlenosti, ali i velikim udelom sive ekonomije na unutrašnjem tržištu. SDI su većim delom završile u sektoru usluga, a novi vlasnici su zapošljavali samo onoliko radnika koliko im je bilo neophodno.
- Poplava jeftine i manje kvalitetne inostrane robe, kao i žestoka konkurencija svetskih kompanija, koje su došle na srpsko tržište, prinudila je poslodavce da štede na svemu, pa i na troškovima radne snage, što je dovelo do masovne pojave rada na crno - zaključio je Savić.
