Izvor: B92, 14.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predloženo smanjenje cene goriva
Beograd, Vašington -- Gorivo će od subote pojeftiniti u proseku za šest dinara po litru, najavili su u Ministarstvu energetike.
Uprkos pojeftinjenju, juče su neke agencije prenele vest da je benzin u Srbiji sada skuplji 11 odsto nego pre tri i po meseca, kada je cena barela nafte bila istovetna sadašnjoj. Litar bezolovnog i motornog benzina je pre tri i po meseca koštao 99 dinara. Od subote će koštati 104 dinara po litru.
Iako je to jeftinije za skoro šest dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u odnosu na važeći cenovnik, u javnost se ipak postavlja pitanje da li je cena mogla biti još niža.
Naime, vrednost dolara i nafte ista je kao i prvog maja, a benzin u Srbiji skuplji nego tada.
U Ministarstvu energetike objašnjavaju da takva računica nije realna, jer u cenu benzina koji mi plaćamo na pumpama ulazi prosek za dve nedelje, a ne samo cena na sam dan kad se i presek pravi.
"Uvek je potrebno posmatrati kretanje cene sirove nafte i kursa dolara u periodu od poslednje korekcije cena. Ja pretpostavljam da je do ove greške došlo, za koju kažete, da su bile slične vrednost cena sirove nafte i kursa dolara, a da su cene derivata sada veće zato što se posmatra cena na dan kada mi predlažemo korekciju cena. Uvek je potrebno posmatrati period vremena i onda porediti proseke cena", objašnjava Snežana Ristić iz Ministarstva.
Cene goriva se u Hrvatskoj određuju na nedelju dana, dok, na primer, u Americi to rade na dnevnom nivo.
Ako se desi da cena barela nafte svaki dan sve više pada, u Srbiji se pojeftinjenje ili poskupljenje oseti dosta kasnije. Nekada prođu i tri nedelje, iako je obaveza da se korekcije rade u ritmu od 15 dana.
"Sigurno bi bilo mnogo preciznije kada bi to bilo na nedelju dana, ili čak dan-dva. Onda se ne bi desilo ovo o čemu smo pričali, o tom proseku. Onda nema proseka. Jednostavno, ako se cena sirove nafte promeni za više od dva posto, onda se po automatizmu menja i cena derivata, i to bi onda funkcionisalo onako kako funkcioniše na Zapadu", kaže predsednik Udruženja privatnih prometnika AD Nafta Nebojša Atanacković.
Kada se ne poštuju rokovi, prilikom poskupljenja trpe oni koji se bave prodajom goriva, a prilikom pojeftinjenja na gubitku su svi vozači. Ipak, u Ministarstvu ne misle da su češće korekcije dobra ideja.
"Ja mislim da bi oscilacije nagore, a ne samo nadole, bile češće kada bismo ih menjali u kraćem vremenskom periodu. S tim što, naravno, u Americi su cene, tržište je potpuno liberalizovano, tako da cene ovise od dnevne ponude i potražnje derivata na berzi, što kod nas nije slučaj", objašnjava Ristićeva.
Ceni barela, kursu dolara, treba dodati i Uredbu o zabrani uvoza derivata, koja se u Srbiji primenjuje još od 2001. godine.
Ideja je bila da se većom cenom, koju će potrošači plaćati, rafinerije poprave i tehnološki unaprede. Tako bi Srbija imala manje gubitke u proizvodnji, a i rafinerijska cena goriva bi bila manja.
To se, međutim, nije desilo, a i niko sa sigurnošću ne može da kaže gde je taj novac potrošen.
Amerikanci sve manje voze
A posledice kretanja cene gorive se već vidno osećaju u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naime, Amerikanci su u maju prevezli 15 milijardi kilometara manje nego u istom mesecu prošle godine, pokazali su najnoviji podaci američke Savezne uprave za puteve.
To je treći po veličini mesečni pad otkako je Uprava, četrdesetih godina prošlog veka, počela da prikuplja podatke o vožnji, preneo je Glas Amerike.
Amerikanci su od novembra prošle godine do maja ove godine prevezli oko 65 milijardi kilometara manje nego lane. Da bi se dobila tačnija slika, to je otprilike razdaljina od Zemlje do Sunca, u oba pravca, prevaljena 215 puta.
Službenik Uprave Džemsj Rej kaže da je takav pad nezapamćen.
"Svedoci smo fundamentalne promene načina na koji Amerikanci donose odluke o svojim putovanjima", rekao je on.
Amerikanci, pak, kažu da pad nisu podstakle samo više cene benzina, nego i teškoće u američkoj ekonomiji.
"Sve je skupo", kaže jedan od intervjuisanih za Glas Amerike.
Prema podacima američkog Udruženja za javni saobraćaj, mnogi su se okrenuli javnom prevozu. Tokom prvog tromesečja ove godine, Amerikanci su se vozili više od dve i po milijarde puta javnim prevozom, što je oko 88 miliona vožnji više nego prethodne godine.
Ekonomisti kažu da je smanjenje vožnje uticalo na pojeftinjenje benzina. Ali, bez obzira na pad ili skok cena, marketinški psiholog Kit Jarou kaže da se menja sistem mišljenja potrošača.
"To vidim kao permanentnu promenu. To je promena naše kulture i odmak od ponašanja predodređenog benzinom", kaže on.
Premda su takve vesti dobrodošle među borcima za zaštitu životne sredine, manja potrošnja benzina smanjuje sredstva za razne putne projekte. Federalni porez na benzin se koristi za održavanje nacionalne putne mreže. S obzirom na smanjenje potrošnje, očekuje se i smanjenje projekata.
