Izvor: Blic, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog za stečaj 155.945 firmi
Predlog za stečaj 155.945 firmi
Komisija za ispitivanje rada Trgovinskog suda u Beogradu, juče je počela s radom i nakon trodnevne analize predmeta ovog suda, očekujemo da početkom oktobra bude završen izveštaj, koji će biti upućen Vrhovnom sudu i Ministarstvu pravde - kaže u razgovoru za 'Blic' Mihajlo Rulić, predsednik Višeg trgovinskog suda. Šestočlana Komisija, sastavljena je od jednog sudije Vrhovnog suda i pet sudija Višeg trgovinskog suda, ali Rulić nije saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njihova imena, 'kako bi se izbegli eventualni pritisci na njih tokom rada'.
- Ovakva kontrola rada trgovinskih sudova je uobičajena i mi smo u februaru i maju ove godine već imali dva takva obilaska, a ovoga puta za razliku od prethodna dva, u Komisiji je i sudija Vrhovnog suda. Izveštaji o rezultatima rada prethodne dve kontrole predati su Vrhovnom sudu i Ministarstvu pravde i predloženo je otklanjanje nepravilnosti tamo gde ih je bilo. Novoformirana Komisija će, kao i prethodne, raditi po pritužbama stranaka, odnosno ispitaće njihovu osnovanost - kaže Rulić. On napominje da je ministar pravde Vladan Batić poslao dopis Višem trgovinskom sudu 26. avgusta s predlogom da se oformi komisija, zbog brojnih pritužbi na privatizaciju i stečajne postupke, a da je Viši trgovinski sud, 'sam , ne čekajući da neko to naloži, još 19. avgusta tražio od Vrhovnog suda saradnju u izvršavanju vanredne kontrole rada Trgovinskog suda u Beogradu i to na predlog predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića'.
Na pitanje da li je zbog ranijih nepravilnosti neko odgovarao i je li on kao predsednik drugostepenog suda predložio razrešenje nekog od sudija koji su napravili nepravilnosti, Rulić je rekao:
- Nisam pokrenuo nijednu inicijativu za razrešenje nekog sudije Trgovinskog suda, jer nema činjenične podloge za tako nešto. Takođe, nemam saznanja da je neki sudija Trgovinskog suda razrešen od oktobra 2000. godine. Za pitanje odgovornosti presudna je težina nepravilnosti, a ne kvantitet. Prve dve kontrole rada Trgovinskog suda konstatovale su neke nepravilnosti, ali ne drastične težine, koje bi zahtevale razrešenje - kaže Rulić.
S obzirom na to da se najčešće žalbe i kritike na račun rada trgovinskih sudova odnose na stečajne postupke, 'Blic' je od Višeg trgovinskog suda tražio podatke o tome koliko je preduzeća u stečaju, kome i pod kojim uslovima prodato od strane trgovinskih sudova, koji su nadležni za to.
- Nemamo zbirne podatke o broju prodatih preduzeća u stečaju, jer to nije predviđeno sudskim poslovnikom. Imovina se u stečajnom postupku prodaje u gotovo jednakom procentu licitacijom i neposrednom pogodbom, pa se ne može reći da ima više prodaja na jedan ili drugi način - kaže Rulić, dodajući da statistiku o tome nisu vodili, jer 'nismo smatrali da je uopšte potrebna takva kontrola i da će neko da nas sumnjiči'.
Na osnovu analize predmeta iz 90 odsto trgovinskih sudova u Srbiji, utvrđeno je da je trenutno u proceduri 17. 858 predmeta, koji se odnose na stečajne postupke. U periodu od 1998. do kraja 2002. godine ukupno je primljeno 154.945 stečajnih predmeta, od kojih je rešeno 88, 47 odsto, odnosno 137.087 predmeta. Prosek trajanja stečajnih postupaka je od jedne do tri godine.
Prema podacima suda, tokom prošle godine i u prvih šest meseci ove godine, uloženo je 968 žalbi na stečajne postupke, od kojih je 187 ocenjeno kao pozitivno. Oko 90 odsto žalbi su žalbe poverilaca na utvrđeno potraživanje, a ostale se odnose na procesna rešenja, samo otvaranje stečajnog postupka i prodaju imovine. Rulić ističe da se procenat obeštećenja poverilaca ne može izraziti putem cifara, jer sudski poslovnik ne predviđa takvu mogućnost, ali ističe da se može reći da je generalno gledano procenat namirenja poverilaca u stečajnom postupku mali. K. Preradović Stečajnom upravniku i dve sudijske plate
- Stečajne upravnike određuje Stečajno veće sa spiskova privrednih komora, iz redova sudskih veštaka i lokalne samouprave. Ne postoje ograničenja u pogledu broja stečajnih postupaka, koje vodi jedan stečajni upravnik. U proseku, jedan stečajni upravnik vodi dva predmeta. Naknada za stečajne upravnike varira od regiona do regiona, ali se u proseku kreće oko visine jedne sudijske plate, dakle do 30.000 dinara. U manjem broju predmeta, tamo gde Stečajno veće, koje određuje naknade za stečajne upravnike, utvrdi da se radi o složenom postupku, naknada može ići i do visine dve sudijske plate - objašnjava Rulić.
