Izvor: Glas javnosti, 26.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred državnom kasom veliki red trošadžija
BEOGRAD- Rebalans budžeta za ovu godinu i planiranje za sledeću pokazaće u kom će pravcu Srbija krenuti. Opasnost za stabilnost privrede u trenutku kada cena nafte i hrane pada i postoji mogućnost da se visoka inflacija, koja je u prvih šest meseci iznosila 13 odsto, smanji u drugom polugođu i svede na oko sedam odsto, leži u političkoj sferi i velikim pritiscima da se poveća javna potrošnja. Ako se popusti to će ponovo podsticati inflaciju - kazao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Pavle Petrović, urednik časopisa Kvartalni monitor koji prati ekonomske trendove i politiku u Srbiji.
Vlada da se odupre
Inflacija je u julu i avgustu zbog pojeftinjenja nafte i poljoprivrednih proizvoda bila samo dva odsto, a s obzirom na to da se ne očekuje da energenti do kraja godine bitnije menjaju cene zbog čega bi i hrana mogla da pojeftini ili bar dalje ne poskupljuje, ako se, prema rečima Petrovića, uz to odoli zahtevima za većom potrošnjom, Srbija bi mogla da postane atraktivna za investicije, posebno grinfild. To bi omogućilo da spoljnotrgovinski deficit ostane podnošljiv, a da se poveća izvoz, dodao je Petrović.
JELAŠIĆ: INFLACIJA JEDNOCIFRENA
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izrazio je očekivanje da će se do kraja godine ukupna inflacija u Srbiji smanjivati i ocenio da će biti jednocifrena, posle rekordnih 10,5 odsto, koliko je u avgustu iznosila međugodišnja inflacija. On je istakao da se to može ostvariti samo ako budžet ne podstakne javnu potrošnju.
ROGOVI U DŽAKU
Profesor LJubomir Madžar smatra da je rast plata koje su u poslednje tri godine u proseku povećane za 15 odsto, a produktivnost za samo pet, jedna od glavnih boljki ekonomije. Osim toga u ovom trenutku najveća nevolja je, prema Madžarevim rečima, u političkom sistemu koji je od jednopartijskog otišao u drugu krajnost i radi povećanja demokratičnosti dozvolio lak ulazak malih stranaka u parlament i formiranje koalicionih vlada. „One su kao rogovi u džaku, manje efikasne i odgovorne u želji da svaka ostvari interese svoje klijentele, pa iako ne fali znanje šta treba uraditi u ekonomiji, to zaustavi politika. Zato bi bilo dobro sklopiti aranžman sa MMF jer bi se pri donošenju reformskih odluka moglo zakloniti iza te institucije“, kaže Madžar.
Iako još nije jasno kako će konačno izgledati budžet za ovu godinu neki troškovi su i sada evidentni kao vanredni rast penzija za deset odsto, mada samo za dva umesto za četiri meseca u ovoj godini, ali će za to trebati dodatnih osam milijardi dinara. Drugi vanredni izdatak će biti pomoć države u realizaciji ugovora o ulaganju „Fijata“ u „Zastavu“ u iznosu od oko šest milijardi dinara, zatim veća izdvajanja za plate zaposlenih na Kosovu i Metohiji i povećani troškovi zbog rasta plata pred izbore u aprilu. Samo to će budžet dodatno koštati oko 25 milijardi dinara ili skoro jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, naglasio je Petrović. Pošto su prihodi u državnoj kasi nešto veći od očekivanih u ovim okolnostima postoji šansa da deficit u budžetu ne premaši dva odsto što je nešto više od planiranih 1,7 odsto. To bi bilo izdržljivo za ekonomiju i dobro ako bi predstavljalo prvi korak ka daljem smanjenju u narednoj godini, naglasio je Petrović i dodao da sada zavisi od vlade da li će se, u situaciji kada pristižu obaveze za namirenje dugova države, odupreti novim zahtevima za porast plata u javnom sektoru i isplati dnevnica rezervistima.
Regres za upravu
I budžet za 2009. godinu je izbor između ekonomije i politike jer iako je Memorandumom predviđeno smanjenje javnih rashoda za 1,4 odsto BDP i fiskalni deficit od 0,4 odsto, već sada je izvesno da je to nemoguće ostvariti. Efekat povećanja penzija zapravo će se najviše osetiti u narednoj godini i to predizborno obećanje će koštati 1,2 odsto BDP. Osim toga treba finansirati i izgradnju Koridora 10. Petrović ističe da bi i deficit u budžetu od 1,5 odsto bio „uspeh“, a da treba istrajati u tome da se više para odvaja za infrastrukturu i investicije, a manje za javnu potrošnju - plate i penzije. Dodatni zahtevi za sledeću godinu su isplate zaposlenima u javnoj upravi po osnovu kolektivnog ugovora koji predviđa povećanje, regres i topli obrok, ukupno oko 25 odsto, što će činiti 2,6 odsto BDP za 2009. godinu, odnosno oko 84 milijarde dinara. Popuštanje pred ovim zahtevima podiglo bi deficit na 2,6 odsto, pa bi fiskalni deficit mogao potpuno da izmakne kontroli i iznosi pet odsto. Za otplatu stižu i dugovi vojnim penzionerima od 10 milijardi dinara i „Putevima Srbije“ oko 30 milijardi dinara.
Ako se rast javne potrošnje otrgne kontroli on će osim podsticanja inflacije uticati i na rast uvoza i tako uvećati deficit tekućeg računa platnog bilansa. Srbija je tokom ove godine uvećala i deficit u razmeni sa inostranstvom, pa je rekorder, zajedno s Bugarskom, jer on iznosi 18 odsto BDP pa postoji stalna opasnost da, ukoliko zataje strane direktne investicije, izmirenje ukupnih obaveza prema inostranstvu postane nemoguće.
Citiram: "Ako se rast javne potrošnje otrgne kontroli on će osim podsticanja inflacije uticati i na rast uvoza i tako uvećati deficit tekućeg računa platnog bilansa. Srbija je tokom ove godine uvećala i deficit u razmeni sa inostranstvom, pa je rekorder, zajedno s Bugarskom, jer on iznosi 18 odsto BDP pa postoji stalna opasnost da, ukoliko zataje strane direktne investicije, izmirenje ukupnih obaveza prema inostranstvu postane nemoguće." Dakle, najzad smo tu gde smo samo pre osam godina i bilii..da, sasvim izvesno potvrdimo nesposobnost da zivimo od svog rada, odnosno bankrot.Kada je to tako, (a ne sumnjam i nemam u vidu nikakavo ako) predlazem opstu meru nacionalnog spasa...da Vlada sebi, svojim saradnicima i uopste javnoj upravi, i svim budzetskim korisnicima umanji plate za 2009. godinu upravo za stopu ovogodisnje inflacije; da to umanjenje za drzavne agencije, poslanike i zaposlene u Narodnoj banci iznosi u visini dvostruke stope ovogodisnje inflacije, da se zaposlenima u javnim preduzecima,u organima sile zamrznu plate, kao i penzionerima penzije na postojecem nivou, stim da to traje cele 2009. godine: da izvoznici dobiju odgovarajuce olaksice u visini vrednosti 20 % izvoza, a da Vlada u skladu sa proklamovanom razvojnom politikom, uz punu podrsku Skupstine, pruzi dokaze o povecanju investicija, (posebno grinfild) i zaposlenosti. U decembru 2009. godine Skupstina bi glasala, na osnovu ostvarenih reyultata, o poverenju Vladi.
Znamo da je ogroman broj penzija mali, ali mora da se povede računa da penzije koje su velike ne budu još veće .... moj lični primer. Kolega (isto radno mesto) koji je otišao u penziju sada posle ovog povećanja ima veću penziju nego ja platu . Gde je moja motivacija za bolji rad. Kako to da ja na svaki moj zarađeni dinar moram da izdvojim za tu penziju 1,109 din ( približno dinar i 11 para).
Penzije ponekad ne treba povećavati samo procentualno već jedan deo i linearno. Da ne bi došli u ovakvu situaciju bezvoljnosti. Napominjem da ću i ja uskoro biti penzioner ( za tri godine) meni ovako nešto odgovara ali nije pošteno.Pitam kada će plate pratiti porast troškova života - inflaciju.
Mi smo jedina zemlja u kojoj evro devalvira ili bolje rečeno jedina zemlja u kojoj za evro možeš manje kupiti nego u zemljama okruženja ili u samoj EU.
Povecanje penzija nije moguce, ni kao zelja ni kao predizborna laz, dok se ne poveca broj zaposlenih, koji ce proizvoditi drzavna sredstva.
Sve ostalo su prazne price i ludorije, pojedinaca, danas modernih sarlatanskih kvazi politicara.
Sulude price, da su penzioneri "zaradili" penziju, postale su tragikomicno smesne, kao da nisu primali platu u vreme kada su radili. Penzioni fond servisira drzava, a da prodajemo Srbiju da bi isplatili penzije, da se zapitamo dokle ce da traje takva igrarija..
I jos se o penzijama "brine" covek koj je unistio penzioni fond...
