Izvor: Blic, 24.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred Srbijom je godina izazova
Trend da se globalna finansijska kriza sve intenzivnije preliva na realnu ekonomiju neće zaobići ni Srbiju, mada će efekti biti blaži nego u zemljama Evropske unije. Može se očekivati smanjenje izvoza, direktnih stranih investicija, bruto društveni proizvod će usporiti rast, ali Srbija, kako sada stvari stoje, neće ući u recesiju kao visoko razvijeni svet - kaže za „Blic” Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”.
Dobra okolnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, kako ističe naš sagovornik, to što bi očekivano smanjenje cena sirovina trebalo da dovede do smanjenja inflatornih pritisaka i, konsekventno tome, smanjenja referentne kamatne stope. U pogledu makroekonomskih perspektiva, naglašava Regl, jasno je da će sveukupno biti pojačana disciplina zbog aranžmana sa MMF-om. Dakle, 2009. će biti godina izazova.
Kako ocenjujete aranžman sa MMF-om i koliko banke mogu da računaju na izvore finansiranja iz međunarodnih finansijskih institucija?
- Aranžman sa MMF-om je dobrodošao, jer on predstavlja sigurnost za državu ukoliko joj eventualno bude neophodan dodatni izvor finansiranja, a sa druge strane aranžman će doprineti većoj disciplini, pogotovo u domenu fiskalne politike.
Kakve su mogućnosti za kreditiranje privrede u narednom periodu?
- Kao lider u kreditiranju privrede u Srbiji, mi smo i dalje veoma aktivni u ovoj oblasti. Naše iskustvo je naročito došlo do izražaja u aktuelnoj situaciji, kada je kreditiranje privrede otežano. Pa ipak, u budućnosti ćemo morati da budemo oprezniji u kreditnoj politici. Saradnju ćemo prevashodno usmeriti ka onim kompanijama sa kojima već imamo dugoročnu saradnju, kao i na one nove koje imaju potencijal da budu dugoročni dobitnici. Same firme u vremenu krize moraju da budu pažljivije u korišćenju likvidnosti i da se najviše fokusiraju na jezgro poslovanja.
Kako ocenjujete tvrdnje da banke u Srbiji izvlače novac iz zemlje jer je on potreban matičnim bankama?
- Reč je o netačnoj spekulaciji, iniciranoj od strane nekih loše informisanih kvazieksperata, koja je više puta demantovana i od strane čelnika NBS, koji imaju najcelovitiji i najtačniji uvid u kretanje kapitala. Kao što je napomenuto, situacija je u pogledu smera kretanja kapitala zapravo obrnuta. S tim u vezi, napominjem da je „Rajfajzen banka”, kao domaća banka koja ima svoju maticu u inostranstvu, u dvostruko privilegovanoj poziciji. Najpre, banka je kapitalizovana zbog restriktivne monetarne politike u Srbiji, ima izuzetno kvalitetan kreditni portfolio zbog konzervativne kreditne politike i izuzetno likvidnu poziciju. S druge strane, imamo i podršku matične banke na koju uvek možemo računati.
Da li beležite povećano povlačenje depozita u protekla dva meseca, odnosno od kako je počela kriza?
- „Rajfajzen banka” je veoma spremno dočekala krizne nedelje tokom oktobra, jer je u samom vrhu na domaćem bankarskom tržištu u pogledu kapitalne osnove i deviznih depozita. Svi klijenti koji su želeli da podignu novac mogli su to da urade bez bilo kakvih problema. Štaviše, omogućili smo u tom periodu klijentima i nešto što inače nije praksa, da razoroče oročene depozite bez ograničenja. Želeli smo da pokažemo da imamo razumevanje za njihovu bojazan, ma kako nerealna bila, s obzirom na negativno iskustvo tokom devedesetih. Upravo takav pristup je tokom nedelje štednje počeo da nam se na pozitivan način vraća značajnim uplatama i poverenjem starih, ali i novih klijenata, i očekujemo da se taj trend nastavi. Klijenti će u budućnosti svoj odabir banke za štednju više oslanjati na faktor poverenja i sigurnosti, a ne samo na visinu kamatne stope.
Ipak, pojedine banke nude i veće kamatne stope za štednju nego vaša?
- Priznajem da u Srbiji ima banaka koje nude višu kamatu na štednju, ali siguran sam da nijedna ne može da ponudi veću sigurnost uzimajući u obzir ključne parametre, kao što su visina kapitala, kvalitet kreditnog portfolija, likvidnost i lokalno i međunarodno iskustvo. Na svakom klijentu je da odabere svoje prioritete u ovom vremenu.
Smiruje se pritisak na kurs
Zbog čega se slabljenje dinara konstantno nastavlja i pored intervencija NBS?
- Postoji nekoliko razloga koji utiču na pojačan pritisak na dinar u ovom periodu - smanjenje direktnih stranih investicija i samim tim priliva novih deviza, smanjenje prihoda od izvoza. Takođe, trebalo bi napomenuti i da je reč o efektu karakterističnom za ovo doba godine, jer je dinar i prošle godine u ovom periodu oslabio. Ne treba zanemariti ni psihološki efekat prelaska u evro u uslovima povećanih neizvesnosti. Ono što je važno istaći jeste to da je nivo spekulativnog kapitala na tržištu kapitala veoma nizak i da ne može značajno uticati na kretanje kursa, i da će po smirivanju pritisaka u mesecima pred nama nivo oscilacija opasti.
Kako komentarišete trošenje deviznih rezervi i šta očekujete da će se dalje dešavati na tržištu novca?
- Dalje oscilacije u kursu nisu isključene, a NBS vodi odgovornu monetarnu politiku i svojim intervencijama utiče na smanjenje dnevnih oscilacija u pogledu vrednosti dinara u trgovini na tržištu i stabilizaciju u tom pogledu, a ne na promenu trenda u vrednosti dinara prema evru. Tokom narednog perioda, kada se dalje smire prilike na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, to bi trebalo da se reflektuje i na odnos dinar - evro.
.jpg)
