Izvor: B92, 01.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznik rada
Beograd -- U svetu se danas obeležava Prvi maj u znak sećanja na dan kada je 1886. oko 40.000 čikaških radnika, tražeći bolje uslove života, stupilo u štrajk.
Srbija Prvi maj danas dočekuje sa oko 850.000 nezaposlenih, a oni koji imaju posao u proseku zarađuju nešto manje od 25.000 dinara.
Osim niskih zarada, zaposleni imaju i mnoge druge probleme: većina poslodavaca ne poštuje zakonom zagarantovana prava zaposlenih, pa tako mnogi rade na crno, prekovremeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rad se ne plaća, radna nedelja često traje šest, a neretko i sedam dana u nedelji, a umesto minimalnog godišnjeg odmora od 20 dana, velika većina koristi tek dve do tri nedelje.
Takođe, jedan od problema zaposlenih jeste i neuplaćivanje radnog staža. Nakon što se dugo nije znalo kako će se rešiti taj problem, pripremljen je zakon koji bi to trebalo okonča probleme ljudi, kojima poslodavci čak godinama nisu uplaćivali doprinose. Primenom zakona, veliki broj radnika moći će da ide u penziju ili će, pak, imati više godina radnog staža nego do sada. Zakon bi trebalo da bude usvojen ovog meseca.
Osim što imaju problema s poslodavcima, kod zaposlenih postoji i veliki strah da njihovo nezakonito ponašanje prijave, kako za kaznu ne bi ostali i bez kakvog-takvog posla. Podsećamo da je Inspekicja rada u većini gradova u Srbiji nedavno otvorila telefone na koje zaposleni mogu da prijave sve nezakonitosti, a one mogu biti i anonimne. Telefon inspekcije rada u Beogradu je 33 09 521.
Štrajk u samom sindikatu zbog plata
Prvi maj u Srbiji obeležila je najava štrajka u samom sindikatu. I to jednom od najbrojnijh Savezu Samostalnih sindikata Srbije čiji je predsednik istovremeno predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Milenko Smiljanić koji bi trebalo da brine o zaštiti radničkih interesa.
Predsednica sekcije žena u savezu samostalnih sindikata Srbije Slobodanka Branković jedna je od 42 radnika tog sindikata koja ne prima platu već devet meseci. O tome svedoči i crvena opomena za neplaćenu struju. Ostalih 545 ljudi koji su u radnom odnosu sa raznim granama sindikata primaju platu, iako se svi organi sindikata finasiraju od čalanarine: "Pare se izgube dok dodju do vrha organizacije izgube se u medjusobnim dilovima sindikata".
U pokušaju da se dovogore sa rukovodstvom, predsednik sindikata Milenko Smiljanić obećao im je tri plate pred praznik. Umesto toga dobili su po 10.000 dinara pomoći posle devet meseci bez i jednog dinara. Prema rečima Slobodanke zarade su im se od aprila smanjenja za 20 odsto i bez saglasnosti sindikata koja je obavezna prema kolektivnom ugovoru.
A nepoštovanje radničkih prava u samom sindikatu, samo je jedan primer lošeg položaja radnika u Srbiji. Prvi maj danas obeležava oko 884 hiljada nezaposlenih, a oni koji imaju posao u proseku zaradjuju dvadesetak hiljada dinara. Osim niskih zarada, zaposleni imaju i mnoge druge probleme: većina poslodavaca ne poštuje zakonom zagarantovana prava zaposlenih. Oko 400 hiljada ljudi radi na crno, prekovremeni rad se ne plaća, radna nedelja često traje šest, a neretko i sedam dana u nedelji. Umesto minimalnog godišnjeg odmora od 20 dana, velika većina koristi tek dve do tri nedelje.
Prvi maj u svetu
Praznik rada, 1. maj, obeležili su radnici širom sveta pretežno socijalnim zahtevima - za boljim uslovima rada i zaštite, prenose svetske agencije.
Glavne teme proslave 1. maja u Francuskoj i ove godine su bile posao, plate i radno vreme, a više hiljada radnika okupilo se širom zemlje da obeleži Dan rada. Ultradesničarski vodja Žan Mari Le Pen iskoristio je proslavu da pozove Francuze da glasaju protiv ustava EU.
U Španiji je najveće okupljanje bilo u centru Madrida gde je u maršu učestvovalo oko 25.000 ljudi, koji su tražili bolju socijalnu zaštitu i sigurnost pri zapošljavanju. Trećina radnika u Španiji je zaposlena na odredjeno vreme, što je najviša stopa u celoj EU.
Oko pola miliona Nemaca obeležilo je širom zemlje praznik rada, a sinoć u Berlinu, veče pred praznik, demonstranti su se sukobili sa policijom. U nemirima nema povredjenih.
Ruski sindikati i političke partije pozvale su svoje pristalice na prvomajske demonstracije zahtevajući poboljšanje socijalne zaštite. Pristalice Komunističke i drugih opozicionih partije nosili su, izmedju ostalog i Lenjinovu i Staljinovu sliku, a marširali su jednom od glavnih moskovskih ulica do trga ispred Boljšoj teatra. Protesti su održani i u drugim ruskim gradovima.
U Aziji medjunarodni Dan rada obeležen je uglavnom mirnim okupljanjima. Radnici su tražili veće plate i poštovanje prava radnika, a u Japanu i zabranu nuklenarnog oružja na svetskom nivou.
.jpg)
