Izvor: Politika, 09.Jun.2012, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi Italijan u Beogradu
Klaudio Čezario, prvi čovek Unikredit banke u Srbiji, iako je tek četiri nedelje kod nas, smatra da ekonomska kriza sa kojom se Srbija suočava ni po čemu nije gora od onog što on vidi u svojoj Italiji ili ostalim delovima jugoistočne Evrope
Pre nepune tri nedelje u Beograd je stigao Klaudio Čezario, predsednik Izvršnog odbora italijanske Unikredit banke u Srbiji. U kratkoj pratećoj biografiji, koju su sve beogradske redakcije tom prilikom dobile od pi-ar službe banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stajalo je, između ostalog, da je rođen u Palermu (Sicilija), da ima diplomu poslovne ekonomije i da je diplomirao na Londonskoj poslovnoj školi na programu ubrzanog razvoja i da je već godinama u samom upravljačkom vrhu ove banke, koja je ne samo u Italiji, već i EU, među najvećim bankarskim institucijama. Na mesto prvog čoveka u Beograd stigao je iz Beča.
Sasvim dovoljno da ga pitamo da li mu je lepo kod nas, a on kao iz topa odgovara da je za sada sasvim dobro. Ne odustajemo pa ga provociramo šalom „šta je zgrešio kada je iz Beča morao u Beograd i da li preseljenje iz Beča doživljava kao korak unazad u karijeri”.
Ma, ne, kaže. Spakovao se, veli, za Beograd sa istom lakoćom kao što je pre četiri godine iz Rima krenuo u glavni grad Austrije. To je za njega normalan, profesionalan zadatak. U Beograd je dolazio nekoliko puta i Srbija mu, napominje, nije nepoznata zemlja.
U našu zemlju je došao da nastavi biznis onde gde je stao njegov prethodniki ne smatra da je veličina domaćeg tržišta toliko bitan faktor. Unikredit posluje u velikim zemljama poput Rusije ili Turske. Prema njegovoj oceni, Unikredit banka u Srbiji je u poslednje tri godine postigla zavidan rezultat. Njegov zadatak je da ga unapredi.
Čezariju su veoma dobro poznate razmere krize kod nas, koja ni po čemu nije gora i teža od onog što on vidi u svojoj Italiji ili ostalim delovima jugoistočne Evrope. Srbija mora da nastavi sa započetim procesima pridruživanja EU, da zadrži dobre odnose sa zemljama van EU, kao što je Rusija, i da svoje propise, pa i one u bankarskom sektoru, kao što su recimo pravila iz „Bazela dva”, prilagodi evropskoj porodici država. U trenutnim okolnostima nije teško plasirati kapital. Problem je, međutim, kome. Treba pronaći dobrog klijenta, a to baš nije uvek lako. Klijenti Unikredit banke su dobre inostrane firme, ali i domaći dobavljači koji posluju u Srbiji, pa mu je s te strane donekle posao olakšan. Komunikacija privrednika i kompanija je razvijena. Zbog visoke nezaposlenosti u Srbiji on, ipak, očekuje izvesne teškoće u plasiranju kredita građanima, ali biznis neće biti ugrožen.
Našem sagovorniku je već poznato da svaka četvrtadomaća firmaima problema u otplati kredita. Unikredit je daleko ispod prosekatržišta, ali njemu će, svakako, biti veliko iskušenje da upravlja tim rizicima.
Na upadicu da mudro govori za svoje godine, Čezario svojih 46 godina ne smatra naročitom mladošću, jer u njegovoj firmi ima dosta mlađih ljudii na višim funkcijama. Sa svojimgodinama i 25 godina radnog staža spada u grupu profesionalaca srednjih godina. Karijeru je počeo dosta rano, sa svega 15godina yBankodi Sicilija, koja je tada imala 600 ekspozitura i oko 11milijardi evra bilansne sume, radeći direktno sa klijentima, prvo fizičkim licima, a zatim i korporativnim klijentima. Prošao je sve što se u bankarskom zanatu može proći, ali nikada neće reći da sve zna. Uvek se, kaže, da nešto novo naučiti. Tako doživljava i boravak u Srbiji.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Vaterpolista, navijač Intera
Čezario potiče iz „siromašne” bankarske porodice, kako smo se našalili. Otac mu se, takođe, bavio tim poslom. S njim je, kaže, imao velike rasprave oko izbora profesije, jer otac nije želeo da mu sin krene istim stopama. Oženjen je. Pre neki dan proslavio je dve decenije braka. Ima dva sina – od 17 i 15 godina. Familija mu živi u Rimu. Neće ih dovoditi u Beograd, jer to nije uradio ni dok je bio u Beču. Smatra da je za njih bolje da prvo završe školu kod kuće. Njegov dolazak u Beograd doživeli su kao da je otišao u bilo koji drugi grad u Evropi.
Iako je pravi Sicilijanac, ne navija za Palermo. Kada je počeo da sazreva i da se opredeljuje za klub, taj tim je biodrugoligaš. Nije veliki fan fudbala, ali, ipak, navija za Inter. Od dvanaeste godine trenirao je vaterpolo. Igrao je za jedan lokalni drugoligaški klub. I taman kada su ušli u prvu ligu on je morao da se odrekne vode i lopte, jer je procenio da mu je posao važniji od plivanja.
Voli to što Beograd leži na dve predivne reke, jer mu to pruža mogućnost da šeta ili trči pored reka. Kaže da je bankarski posao stresan, a da je poznato da voda neutrališe stres. Čak i kada je sa prijateljima, kojih nema mnogo, jer je tek mesec dana u Beogradu ili kolegama, ide na večeru ili piće uglavnom u restorane na obalama reka, u kafane u blizini Kalemegdana i splavove. Voli italijansku hranu. Pastu, naravno, ali za naša jela sa mesom kaže da su veoma raznovrsna i ukusna.
Na pitanje koja mu je sledeća stanica u karijeri, Čezario kaže da on to nikako ne može znati. To od njega mnogo bolje zna njegov šef. On će umeti da proceni šta je za banku i njega najbolje.
objavljeno: 10.06.2012
