Izvor: B92, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praktičan rad u školama
Beograd -- Prema evropskim istraživanjima, većina učenika u Srbiji iz srednjih škola i gimnazija izađe sa nefunkcionalnim znanjem.
Zbog toga su neke škole počele sa praktičnim radom još dok su mladi u đačkim klupama. Tako su tokom prošle godine u 42 srednje stručne škole učenici napravili 60 kompanija, koje su se bavile preduzetništvom. Organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" održala je završno takmičenje učeničkih kompanija.
Mladi su tako u realnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslovnom okruženju učili kako se donose odluke i kako se uspešno posluje u savremenom svetu biznisa.
Marko Pantić je generalni direktor kompanije "Tin trejd", koja postoji već godinu dana, a bavi se filmskom produkcijom.
Srednjoškolci iz tehničke škole u Obrenovcu morali su da savladaju probleme proizvodnje filma i njegove distribucije. Ipak, uspeli su da svoj film plasiraju na tržište Norveške i Mađarske.
"Najveći izazov koji smo do sada imali jeste snimanje poludokumentarnog filma 'Vekovna tradicija Srba'. Tu smo radili režiju, produkciju i marketing, a sve je to odrađeno u sedištu našeg preduzeća", kaže "generalni direktor" kompanije "Tin trejd".
Učenička preduzeća su se bavila internet-tehnologijama, finansijama i kozmetičkim proizvodima. Njihov rad ocenjivao je žiri koji su činili predstavnici velikih kompanija, kao što su "Komtrejd", "Majkrosoft", "Hjulit pakard".
Pravi menadžeri kažu da je ovo najbolji način da deca steknu neophodna praktična znanja. "Korist je obostrana. I što se tiče mladih i što se tiče kompanija", kaže Tatjana Ferendino, portparolka kompjuterske kompanije "Komtrejd".
"Odavno mi propagiramo stav da je sprega između javnog i akademskog sektora i privatnih kompanija izuzetno važna za napredak ekonomije i zemlje, a pogotovu informacionih tehnologija", kaže ona.
Takmičenja tog tipa su prilika da kompanije zapaze potencijale radnike. Na taj način mogu da utiču na njihovo dalje obrazovanje.
To je prilika i da se među 2.500 učenika koji su učestvovali u programu prepoznaju budući lideri, kaže Ljilja Ašković, profesorka Tehničke škole Obrenovac i mentorka "Tin trejda".
"Jako je bitno da se među njima prepoznaju mlade osobe koje imaju tu harizmu i koji su se rodili da budu lideri, da ih negujemo i usmeravamo, pa da i onu to sami u sebi prepoznaju", kaže ona.
Profesori traže da se školski sistem prilagodi savremenim uslovima života i rada.
Tako, na primer, od ove školske godine u Britaniji deca u osnovnim školama na časovima matematike uče kako se otvaraju računi, kako se podižu krediti, kako se posluje elektronski i akcijama na berzi.
.jpg)
