Izvor: Politika, 11.Maj.2015, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pozitivna prva kontrola MMF-a

Srbija je uspešno prošla prvu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Zvanično, ostalo je da bord direktora Fonda krajem juna u Vašingtonu odobri prvu reviziju programa sa našom zemljom. Time će Srbiji na raspolaganju biti 146 miliona od ukupno 1,2 milijarde evra. Kako je objasnila Zuzana Murgasova, šefica misije MMF-a, Vlada Srbije je istakla da nema nameru da taj novac povlači.

Ipak, o onome što građane i penzionere najviše interesuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a reč je o eventualnom povećanju plata i penzija na jesen, za pregovaračkim stolom nije bilo reči.

– Nismo razgovarali o bilo kakvom potencijalnom povećanju. Vlada je u potpunosti posvećena nastavku primene postavljenih ciljeva – kazala je Murgasova.

Prethodno je istakla kako program predviđa da se udeo plata u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što privreda i građani stvore za godinu dana smanji na sedam, a udeo penzija na 11 odsto. Inače, kada je Srbija ušla u program iz predostrožnosti sa MMF-om udeo plata je bio oko 10, a penzija oko 13 odsto BDP-a.

Ministar finansija Dušan Vujović zatim je dodao da se ne mogu olako davati obećanja, ali da postavljeni ciljevi mogu i relativno brzo da se postignu. Premijer Vučić nekoliko puta je najavio da će se tokom minulih razgovora o aranžmanu sa MMF-om razgovarati o povećanju plata i penzija. Vujović je jednom prilikom istakao kako rezultati u budžetu u prvom tromesečju jesu dobri, ali da MMF, kao konzervativnu instituciju, interesuje trajni rezultat.

Kako je „Politika” već pisala, zvaničnici MMF-a korigovali su procenu ekonomskog rasta sa minus 0,5 na nula odsto. To znači da će privreda Srbije ove godine, umesto u recesiji, biće u stagnaciji. Tome su doprineli niža cena nafte, ali i veća tražnja za srpskom robom u inostranstvu, ocenila je Murgasova. Nominalno gledano, očekivani BDP biće veći za oko 150 miliona evra. Ministar Vujović kasnije je pojasnio da tu nisu uračunati pozitivni efekti od železare, kao ni rešavanje sudbine petrohemijskog kompleksa („Azotara”, MSK, „Petrohemija”). Prema njegovim očekivanjima, Srbija će ovu godinu završiti u blagom plusu.

Nakon zajedničke konferencije predstavnika MMF-a i Vlade Srbije još nije jasno kada će tačno i za koliko struja poskupeti.

– Precizan iznos poskupljenja biće poznat početkom jula – kazala je Murgasova. MMF tada očekuje da bude gotov plan finansijskog restrukturiranja EPS-a koji, između ostalog, podrazumeva i povećanje prihoda ovog preduzeća – objasnila je ona.

Ministar Vujović potvrdio je da razgovori o poskupljenju struje jesu bili teški zato što se srpska pregovaračka strana trudila da što više odloži rast cene električne energije, a da pri tom ne ugrozi poslovanje EPS-a.

– Pokušavamo da odložimo poskupljenje struje, ali ne želimo da ugrozimo finansijsko poslovanje EPS-a. Čisto ekonomski gledano, struja bi trebalo već sada da poskupi i da mi građanima kažemo „izvolite, platite”. Ali mi ne želimo da povredimo stanovništvo, a ne želimo ni da povredimo EPS koji je u teškoj finansijskoj situaciji – kazao je Vujović.

Murgasova je ocenila da su budžetske brojke u potpunosti u skladu sa zacrtanim ciljevima, ali da ipak neće smanjivati procenu očekivanog minusa u budžetu za ovu godinu.

– Rezultati jesu dobri, ali moramo da ih tretiramo sa oprezom. Veći prihodi u budžetu su jednim delom rezultat privremenih ili jednokratnih faktora, ali je zabeležen i rast prihoda od akciza i od PDV-a – kazala je Murgasova.

– Da sam vam 20. novembra prošle godine rekao da ćemo tokom prve kontrole moći da konstatujemo da je manjak u budžetu ispod dva odsto BDP-a u prvom tromesečju verovatno biste mi rekli da patim od hroničnog optimizma, požalio se ministar Vujović novinarima. Rezultati su sada mnogo bolji od svih očekivanja, kazao je on. To zatezanje fiskalne politike je, prema njegovim rečima, otvorilo dodatni prostor za relaksaciju monetarne politike, jer je inflacija ispod cilja. MMF, takođe očekuje da Srbija do juna završi dijagnostičku studiju o nenaplativim kreditima, kako bi ovaj program počeo da se rešava.

Bez obzira na to što postoje kašnjenja u sprovođenju strukturnih reformi, Murgasova je istakla da postoji odlučnost vlade da se dogovor ispuni. Ovo je bila njena poslednja poseta Srbiji, jer posle 3,5 godine koliko je provela na poziciji šefice misije u pregovorima sa našom zemljom prelazi na novu poziciju.

A. Telesković

------------------------------------------------------------------

Vujović: Odlaganje privatizacije za neke firme

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da će vlada ispoštovati rok za privatizaciju 31. maj, ali da će u narednom periodu predvideti za određena preduzeća maksimalno odlaganje tog procesa do godinu dana.

Vujović je na konferenciji za novinare rekao da će cilj vlade biti da se ipak privatizacija sprovede u što kraćem roku i da se za svako preduzeće posebno napravi aranžman za privatizaciju. „Svako preduzeće će dobiti maksimalnu pažnju i produžetak roka samo koliko je to neophodno”, rekao je Vujović.

Kako je rekao, proces privatizacije je u Srbiji usporen jer nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i naveo primer PKB koji je atraktivno preduzeće, ali uprkos tome ne može da se privatizuje, jer nije rešeno pitanje podele zemljišta na poljoprivredno i građevinsko. „Mislili smo da ćemo do 31. maja uspeti da privedemo kraju normalan postupak privatizacije, i hteli smo da damo šansu svim preduzećima da nađu strateške partnere i investitore, ali se ispostavilo da su ti procesi kod nas sporiji nego što smo mogli da očekujemo i da nas na svakom koraku koče neke stvari, a pogotovo imovinsko-pravni odnosi”, rekao je Vujović.

On je rekao da sve što do sada nije urađeno u sektoru državnih preduzeća sad dolazi na naplatu.

Tanjug

------------------------------------------------------------------

MMF spaja „Koridore” i „Puteve Srbije”

MMF je pružio još jednu šansu i predložio da se „Koridori Srbije” pripoje „Putevima Srbije” u narednih mesec dana, pošto to nije učinjeno do 1. aprila, kao što se naša strana obavezala u memorandumu sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obećala je da će naložiti skupštini „Koridora” da to učini. „Na kraju krajeva postoji i drugačiji način, a to je da se skupština ovog preduzeća promeni”, istakla je ministarka u čijem resoru su ispunjeni svi zadaci iz plana sa MMF-om osim ovog.

Gotovo je neverovatno da je samovolja jednog preduzeća jača od odluke Vlade Srbije koja je u avgustu prošle godine odlučila da ta dva putarska preduzeća budu spojena zbog preklapanja njihovih nadležnosti i zarad nemalih ušteda od tridesetak odsto troškova. Ali u zemlji Srbiji i to je moguće.

Ovim preduzećem rukovodi Dmitar Đurović, kadar SNS-a, navodno prijatelj ministara privrede Željka Sertića i njegov nekadašnji poslovni partner u privatnom biznisu, ali direktor „Koridora” nikada nije pomenut u javnosti kao neko ko se protivi spajanju sa „Putevima”. Uvek je to skupština preduzeća.

Na njenom čelu se nalazi Dušan Bogojević, nekadašnji predsednik Upravnog odbora građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović”, koga je u skupštinu ovog preduzeća pre pet godina postavio tadašnji ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić. Zamenik mu je Raša Ristivojević, koji je bio potpredsednik Privredne komore Srbije u vreme kada je na njenom čelu bio Željko Sertić i trenutno je član Izvršnog odbora Aerodroma „Nikola Tesla”.

Skupština ima još tri člana: Nenada Ivaniševića, asistenta Građevinskog fakulteta u Beogradu koji je u Nadzornom odboru, a potom skupštini „Koridora” od osnivanja na predlog tadašnje stranke G 17, Jeroslava Živanića, dekana Tehničkog fakulteta u Čačku i Slobodana Ležaića, nekadašnjeg pomoćnika sekretara za saobraćaj u Beogradu za vreme Demokratske stranke.

Na vest da će biti pripojeni „Putevima” skupština „Koridora” je uložili žalbu Komisiji za zaštitu konkurencije tvrdeći da bi u tom slučaju „Putevi Srbije” bili monopolisti u toj oblasti.

Uz to su, kako se spekulisalo, tražili da im se garantuje mesto u Nadzornom odboru „Puteva Srbije”. Potom su „Koridori Srbije” poručili da je prepreka prenos bankarskih garancija, na šta im je resorna ministarka uzvratila da to nije njihov problem, jer je država uzela kredite, a ne oni. Na kraju, kako je nedavno rekla u intervjuu za „Politiku”, problem je što predsednik skupštine „Koridora” odbija da organizuje sednicu na kojoj bi se konačno završilo to pripajanje. Ona je ova dešavanja sažela u nekoliko reči – kao pokušaj da se ostane potpuno nezavisan u odnosu na državu. I kako sada stvari stoje – i jesu nezavisni. Pitanje je samo zbog čega ta ista vlada plaća to „suvišno” preduzeće trošeći pare koje je uskratila penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru.

U „Koridorima Srbije”, razumljivo, uporno ćute. Šta su stvarni razlozi ovog otpora, od ovog preduzeća nikada nismo dobili odgovore osim jednog šturog saopštenja da se ne protive statusnoj promeni, kao i da članovi njihovi skupštine nemaju nikakve zahteve. Doduše pre nešto više od mesec dana najavili su i odmah potom otkazali konferenciju za novinare na kojoj je trebalo o tome da govore i objasne kako su potrošili 60 miliona evra na preprojektovanje.

Može se pretpostaviti da je jedan od razloga za protivljenje gubitak privilegija. Sudeći po statistici za prošlu godinu najviše se isplatilo raditi upravo u „Koridorima Srbije”, u kojima je prosečna plata bila 135.000 dinara. Osnovani 2009. svake godine su povećavali broj zaposlenih: sa 21 na 38, pa 62, pa 97 i 2014. su završili sa 121 radnikom. Osnivačkim aktom preduzeća bilo je planirano da ih bude 60.

Marijana Avakumović

Nastavak na Politika...

RTS: Teški pregovori sa MMF-om

Kurir: TVRD ORAH: Sastanak Vučića sa MMF na granici incidentnog