Izvor: B92, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozitivan odgovor Rusije o oružju
Kragujevac -- Ruski ambasador u Beogradu potvrdio da je odgovor Rusije o izvozu oružja iz Kragujevca u Jermeniju pozitivan za Srbiju.
Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev preneo je danas predsedniku Srbije Borisu Tadiću pozitivan odgovor Rusije o mogućnosti izvoza oružja kragujevačke "Zastave" u Jermeniju. Izvoz oružja u Jermeniju obustavljen je odlukom Srbije zbog dobrih odnosa sa Moskvom i problema koje Rusija ima na Kavkazu, gde se nalazi i Jermenija.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je saopšteno iz pres službe predsednika Srbije, Aleksejev i Tadić su se složili da obim i vrsta izvezenog naoružanja ne bi trebalo da remete bilans snaga u kaspijskom regionu.
Razgovore sa ruskom stranom najavio je u sredu predsednik Srbije Boris Tadić, rekavši da je poslao specijalnog izaslanika u Moskvu da razgovara o mogućnostima izvoza oružja kragujevačke "Zastave" u Jermeniju.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom večeras je saopštilo da će prvog radnog dana 2007. godine fabrici oružja "Zastava" iz Kragujevca izdati dozvolu za izvoz.
U saopštenju ministarstva, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev obavestio je Vladu Srbije da se ruska vlada ne protivi izvozu određenih kategorija robe posebne namene u Jermeniju.
Prekinut štrajk oružara
Inače, kragujevački oružari su sinoć prekinuli štrajk odlukom Skupštine sindikata većinom glasova. Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Jugoslav Ristić rekao je za B92 da je prekinuta blokada Skupštine grada Kragujevca jer su oružari prihvatili uslov Vlade Srbije da protest mora biti prekinut da bi započeli pregovori.
Ristić je rekao da su kragujevački oružari protestom uspeli da ukažu na probleme u domaćoj odbrambenoj industriji i težak položaj zaposlenih u njoj, kao i da očekuju da Vlada Srbije počne ozbiljnije da se bavi problemima domaće vojne industrije.
Predsednik sinidikata je rekao i da je radnicima obećana isplata regresa tokom današnjeg dana i akontacija, koja treba da bude isplaćena 5. januara.
Samostalni sindikat "Zastava oružja" započeo je pre četiri dana protest u Skupštini grada Kragujevca, zahtevajući da država nadoknadi štetu koju je ta fabrika pretrpela zbog zabrane izvoza oružja u Jermeniju, a koja se procenjuje na 2,55 miliona dolara.
Bubalo: Vlada traži način
Ristić je izjavio da je sinoć razgovarao sa ministrom za privredu Predragom Bubalom, ali da datum pregovora sa Vladom još nije ugovoren.
Ministar privrede Predrag Bubalo ocenio je da je dobro što su radnici "Zastava oružja" prekinuli protest i naveo da je Vlada Srbije preduzela sve kako bi našla najbolje rešenje za izvoz oružja te fabrike.
On je agenciji Beta kazao da su se ministarstva privrede, spoljnih poslova, odbrane i za ekonomske odnose sa inostranstvom angažovala kako bi našla trzište za izvoz već proizvedenog oružja.
Bubalo nije mogao da precizira koje mere je vlada preduzela, ali je naveo da se o izvozu pregovara sa zemljama u koje je "Zastava" izvozila oružje, kao i sa drugim.
A direktor fabrike "Zastava oružje" Dragoljub Grujović rekao je da je Vlada predložila da se nađe rešenje "sagledavanjem svih problema koji se javljaju u plasmanu naoružanja". Grujović se nada da je ovo bio poslednji štrajk oružara i da kragujevačku fabriku i zaposlene u njoj čekaju bolji dani.
On je rekao da je ta fabrika vodila računa o pribavljanju dozvole za izvor naoružanja u Jermeniju, ali da se dozvola ne može dobiti bez pregovora i ugovora, dok je fabrika zbog dugog proizvodnog procesa morala da proizvede oružje unapred.
Šta kaže zakon
Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene predviđa da se izvoz oružja može obavljati isključivo nakon pribavljanja dozvole Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i mišljenja ministarstava spoljnih poslova i odbrane.
Iako Ministarstva spoljnih poslova i odbrane o izvozu oružja daju samo mišljenje, u slučaju da je mišljenje negativno, nadležno ministarstvo ne sme dozvoliti izvoz naoružanja.
Zakon nalazi da se prilikom izdavanja dozvole vodi računa o mogućim sankcijama UN i preporukama OEBS-a, preuzetim međunarodnim obavezama i spoljnopolitičkim interesima i o pravilima ponašanja EU u vezi sa izvozom naoružanja i vojne opreme.
U obzir se uzima i stepen poštovanja ljudskih prava i sloboda u zemlji odredišta, uticaj na bezbednost Srbije i da li se oružje predviđeno za izvoz nalazi na listi naoružanja koje je dozvoljeno za izvoz.
Povećan vlasnički udeo države
Inače, država je danas povećala vlasnički udeo u svim preduzećima namenske industrije.
Ministar odbrane Zoran Stanković i direktori šest preduzeća namenske industrije potpisali su ugovor prema kome se dve milijarde i 260 milona dinara duga koji ta preduzeća imaju prema ovom ministarstvu pretvara u vlasnički udeo Republike Srbije.
Stanković je potpisivanje ocenio kao spremnost Vlade da pomaže vojnoj industriji, ali u skladu s mogućnostima. Tu spada i problem koji je nastao u fabrici "Zastava oružje" zbog stopiranja izvoza u Jermeniju.
"Moj stav je da ovaj problem koji postoji pokušamo da prevaziđemo i da se namenskoj industriji omogući da radi. Mi na tome radimo permanentno, cele godine, i na tome ćemo raditi i u sledećem periodu. Samo se razilkuju metode, neko to želi da radi preko medija, a neko u pregovorma sa poslovodstvom fabrike", kaže Stanković.
Direktor "Zastave oružja" Dragoljub Grujović kaže da posle ove konverzije država ima 80 odsto vlasništva u toj fabrici. On navodi da od Vlade očekuje pismeno objašnjenje zbog čega im nije dozvoljen izvoz, ali da će Zastava i bez toga poštovati više državne interese.
Grujović očekuje da će im sada država pomoći na drugi način: "Mi trenutno imamo dosta robe na stoku, odnosno magacinu. Mi to možemo vrlo brzo plasirati kada nađemo tržište, država će ovog puta pomoći u tome. Jedna od mogućnosti je i da se deo oružja proda državnoj instituciji koja se bavi prometom naoružanja".
Pomoć im je potrebna, kaže Grujović, jer su štrajkom sami sebi naneli velike štete: "Mi smo već samim objavljivanjem imena određenih zemalja, iznosa, rezervi koje imamo u našim magacinima, napravili loš rezultat. O ovoj vrsti proizvoda, možda će vama biti čudno, ne govori se u svetu".
Osim sa Zastavom, ugovor je potpisan i s kompanijama "Prvi partizan" iz Užica, "Prva iskra" iz Bariča, "Milan Blagojević" iz Lučana, "Sloboda" iz Čačka i "Krušik" iz Valjeva.
"Zakavkazje - ruski zabran"
Urednik ruske redakcije BBC-ja u Moskvi Kostantin Egert u emisiji Svet u dva Radija B92 razjasnio je stav Rusije oko izvoza srpskog oružja u Jermeniju.
"Mislim da je prvobitna reakcija establišmenta ruske vojne industrije bila 'Sklonite se sa našeg terena’. Rusija prodaju oružja zemljama kavkaskog područja ipak smatra svojim pravom. Tu je naravno izuzetak Gruzija, koja velike količine vojne opreme dobija od SAD, kao i od Turske", kaže on.
"Što se tiče Jermenije, ona je ovde oduvek bila smatrana i to jeste još uvek za rusko tržište. Ali ja pretpostavljam da su, kada je priroda ugovora ustanovljena, Rusi zaključili da je za njih diplomatski povoljnije i bolje da odustanu od protivljenja srpskoj isporuci te, ne baš tako važne količine malog naoružanja”, rekao je on.
Rusija i Jermenija su saveznici u problematičnom regionu Kavkaza, gde se nalazi i Gruzija sa kojom Moskva ima zategnute odnose.
