Izvor: Politika, 28.Nov.2009, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozajmice bez povratka
Iz budžeta i privatizacionih prihoda podeljeno oko 30 milijardi koje ni do danas nisu vraćene. – Država protiv države. – Ministarka najavljuje otpis dugova
Država Srbija je tužila Vrhovnom sudu samu sebe. Ova zanimljivost, mada bi mogla biti, nije iz rubrike „Verovali ili ne”. Nije ni nastavak onog vica u komesrpskiseljak preti: „Sve ću da vi tužim” a kad više nema koga – tuži sebe. Informacija je sasvim ozbiljna i pouzdana i ubeležena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u prvi izveštaj o reviziji republičkog budžeta koji je predstavljen protekle nedelje, na videlo iznoseći gomilu nepravilnosti u korišćenju novca poreskih obveznika, ali i nemara u vođenju javnih finansija.
Pomenutu tužbu Vrhovnom sudu krajem prošle godine podnela je Republika Srbija – Ministarstvo trgovine i usluga protiv Republike Srbije – Ministarstva finansija pokušavajući da Republičku direkciju za robne rezerve spase vraćanja milijardu i po dinara duga (od ukupno 2,5 milijardi) pozajmljenih još 2001. iz budžetske rezerve radi otkupa pšenice, a sa obavezom vraćanja zajma iste godine.
Kako u međuvremenu obaveza nije izmirena, Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija prvostepenim rešenjem, posle šest godina, 2007, dužniku nalaže vraćanje pozajmljenog novca u budžetsku kasu. Međutim, u sporu država protiv države reaguje Ministarstvo trgovine i od Vrhovnog suda traži da se poništi rešenje Ministarstva finansija.
Ma šta sud odlučio, pošto je potraživanje sporno i pošto nisu blagovremenopreduzete mere za povraćajpozajmice, državni revizori su sugerisali vladi da(saglasnoodredbamaZakona o budžetu) donese odlukukojom bi se i ovo,kao i druga nenaplativa potraživanja, greškom vođena kao kratkoročna, mada to odavno nisu, zapravo likvidiralo.
Međutim, srpski budžet je,zbog pozajmljivanih para(tokom devedesetihidvehiljaditih godina)a do danas nevraćenih,zbog nemara i nebrige nadležnih za javne finansije da naplate svoje dugove, ostao kraći za oko 30 milijardi dinara.
Revizijom prošlogodišnjeg budžeta ustanovljeno je da do kraja 2008. godine nije vraćeno iz budžeta i budžetske rezerve uzetih 13,5 milijardi dinara dinara, ali i još15 milijardi zajmova podeljenih u 2005. i 2006. iz privatizacionih sredstva. A da ih je naplatila država je tim novcem mogla da otplati sve kamate po uzetim kreditima dospele u ovoj godini ili da pokrije kompletne izdatke za dečju zaštitu ili da udvostruči kapitalna ulaganja iz budžeta.
A kome je, koliko i za šta država pozajmljivala novac ne hajući godinama što joj dužnici ne vraćaju pare?
Od gotovo15 milijardi podeljenih iz privatizacionog fonda javna preduzeća su dobila više od polovine – 7,85 milijardi,direktni i indirektni korisnici budžeta 5,84 adruge firme 1,27 milijardi dinara. Najveći deo ovih pozajmica,ukupno 11,6 milijardidinara,dato je zaisplatuotpremninaradnicimaujavnimpreduzećima, preduzećimavojneindustrijeiuustanovamazdravstvenezaštite (posredstvom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje), a s nešto više od tri milijarde,najblaže rečeno, gašeni su požari (isplate obaveza izarada) u javnim preduzećima („Srbijašume”, NIS, „Srbijagas”, ŽTP), indirektnimkorisnicimabudžeta (školeiKBC„Bežanijskakosa”, „Galenika”, Fondza razvoj).
Najveći deo ovih sredstva – više od 12 milijardi dinara –trebalo je da bude vraćen u istoj godini kada je i uzet, a manji deo duga – ukupno 2,73 milijarde dinara dugaŽeleznicei RTB „Bor” nakon prodaje imovine. Ali nije. U međuvremenu, recimo NIS-u i Železnici, isplaćivane su i nove pozajmice iako su rokovi za vraćanje starih odavno istekli.
Istina u ovoj godini, poslezatvaranja prošlogodišnjih knjiga koje su revizori kontrolisali, polovina sredstva datih iz privatizacionog fonda vladinom odlukom je pretvorena u kapital države, odnosno njime je uvećan državni kapital u NIS-u, KBC „Bežanijska kosa”, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i „Galenici”.
Drugi par rukava su pozajmice iz budžeta i budžetske rezerve –ukupno 13,5 milijardi dinara od kojih je bezmalo 12 milijardi dinara dato 1999.do 2004.godine. Sem one 2,5 milijarde dinara Republičkoj direkciji za robne rezerve, s gotovo dve milijarde dinara država ječastila „Elektroprivredu” i sa 7,5 milijardi Republički PIO fond zaposlenih .
Potraživanje od JP „Elektroprivrede Srbije” (EPS) od 1,9milijardi dinara odnosi se na isplaćene pozajmice iz budžeta Republike u 1999. godini (868miliona dinara) i po osnovu duga prema Narodnoj banci Jugoslavije koji je u 2004. godini preuzela Republika Srbija izdavanjem obveznica Narodnoj banci Srbije (nešto višeod milijarde dinara). Ovu obavezu prema budžetu Republike Srbije EPS izmiruje u rokovima dospećanjenih obaveza prema Narodnoj banci. Potraživanje od 1,8 miliona dinara odnosi se na pozajmicu datu iz budžeta Republike Srbije Sindikatu EPS-a u 2001. godini. Ovaj iznos potraživanja je sporan, pošto ga EPS sada ne priznaje. Iskazano potraživanje od Republičkog fonda zapenzijskoiinvalidskoosiguranjezaposlenih odnosi se na pozajmice date iz budžeta 2003. godine po zaključku vlade, uz obavezu vraćanja istih do kraja novembra 2003. godine.
Potraživanjaod 13,5 milijardi budžeta i budžetske rezerve ni do danas nisu usaglašena niti su preduzete mere da se ona naplate.
– Zbog zastarelosti, nedostatka dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost potraživanja, neusaglašenih iznosa s dužnicima, zbog objektivne nemogućnostinjihove naplate, kao i zbog sudskog spora koji se vodi, ukupno 2,2 milijarde dinara (Sindikatu EPS-a –1,8miliona, zastarela neusaglašena, nedokumentovana i objektivno nenaplativa potraživanja od budžetskih korisnika, banaka i preduzeća po raznim osnovama iz 1994. do 2000. godine – ukupno 642 miliona dinara, sporno potraživanje od Republičke direkcije za robne rezerve – 1,5 milijarde dinara) neosnovano se vodi u poslovnim knjigama i iskazuje u finansijskim izveštajima kao kratkoročno potraživanje.Pošto su ta sredstva iz budžeta isplaćena, a da nisu blagovremeno preduzete mere za naplatu, bilo je neophodno da vlada saglasno izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu donese odgovarajuću odluku, na osnovu koje će se ova potraživanja likvidirati, stav je državnih revizora.
Svesna nenaplativosti ne samo ove dve milijarde dinara, već i mnogo većih iznosa, ministarka Diana Dragutinovićje, upitana o nalazimarevizora,najavila da će oko 15 milijardi dinara datih uglavnom javnim preduzećima biti otpisano.
Da li će neko odgovarati zbog toga što je državni novac davao onima za koje je bilo jasno da ga ne mogu ili neće vratiti, ostaje da se vidi.
A na podužoj listi korisnika „nepovratnih” pozajmicaod kojih su neke i nedokazive nalazi se i gotovo cela odbrambena industrija Srbije („Zastava oružje Kragujevac”, Kompanija „Sloboda”, „Prvi partizan Užice” i „Prva iskra Barič”), mnoga preduzeća imenovana samo kao „privreda Srbije”, ali i jasno označeni Kapital banka, rakovički „21. maj” i „Rekord-Invest”, Radio televizija Srbije"
Ako još negde postoji mogućnost pozajmica koje ne moraju da se vrate i građani Srbije bi rado da stanu u red.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 29/11/2009]
