Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2011, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povoljni krediti penzionerima
Rast izvoza svetla tačka
Ekonomisti kažu da Srbija može da izvuče korist zbog činjenice da dinar nije realno jak i da opada nivo kreditiranja potrošnje. Svetla tačka je rast izvoza koji prema nekim pravilima pogoduje ravnomernom ekonomskom oporavku zemlje.
"Kada dođe do pada uvoza, dolazi i do pada privredne aktivnosti u Beogradu i Novom Sadu i obratno, kada dolazi do izvozne ekspanzije smanjuju se regionalne razlike jer preduzeća koja su udaljena od ovih centara >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kreću da rade", rekao je Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.
Potom je usledio model ekonomskog rasta koji se zasnivao na kreditiranju potrošnje uvozne robe koji nas je doveo do ivice prezaduženosti. Danas banke imaju novac, ali nemaju kome da daju kredite, prenosi RTS.
Građani Srbije duguju više od pet milijardi evra, preduzeća još više. Banke su počele da se okreću penzionerima. Računica je jasna, svaki treći dinar iz budžeta ili fondova odlazi toj kategoriji stanovništva.
Banke penzionerima nude uglavnom gotovinske i robne kredite na kraći i srednji rok, najduže do tri godine i 75. godine života.
"Penzioneri ne pripadaju bogatom sloju stanovništva. Ipak, u Srbiji ima milion i 700 hiljada penzionera koji su disciplinovane platiše i, samim tim, interesantni klijenti", kaže Rikardo Parasporo iz banke Inteza.
U pojedinim evropskim zemljama, prema njegovim rečima, penzioneri su najbogatiji klijenti, pokriveni su osiguranjem i mnogo se lakše kreditiraju.
Iako se misli da bankari najbolje prolaze u vreme ekonomske krize i oni počinju da dele sudbinu ekonomije. Velika konkurencija i nenaplativost kredita, posebno u privredi, sve više opterećuju banke.
"Kad pogledate da je kapital banaka u ukupnom bankarskom sektoru oko pet milijardi evra i da je profit u bankarskom sektoru za prošlu godinu bio nešto više od 200 miliona evra, to govori da je povrat na kapital bio oko pet odsto. To znači da su akcionari u suštini napravili gubitak", kaže Zoran Petrović iz Rajfajzen banke.
Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, Srbija je postavila realan cilj dokle može da se zadužuje. Do sada maksimalnu granicu zaduženja nismo prešli, pa bi uz ograničenje potrošnje najzad trebalo da se okrenemo i većem zarađivanju.
