Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povišica pripravnicima
Veće zarade za ostale dogovorene sa sindikatima i predviđene budžetom Junske plate državnih službenika u Srbiji, koje se isplaćuju u julu, biće veće od majskih za dva do 40 odsto, najavio je, ili bolje reći potvrdio ministar finansija Mlađan Dinkić. Dok većina činovnika sa niskim primanjima ovu dvoprocentnu povišicu doživljava kao "prst u oko", javnost je već stigla da se zabrine zbog gornje granice povećanja. Da ne bude zabune, i sam ministar je bio vrlo precizan: 40 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veću platu dobiće ovoga puta samo oni najmlađi državni službenici sa manje od pet godina radnog staža i sa zvanjima pripravnik, stručni saradnik i viši stručni saradnik, koji i imaju najmanje plate. Reč je platama od 13.000 do 20.000 i ljudima koji uglavnom imaju visoku stručnu spremu. Razlog za veće od prosečnog povećanja je logičan – da bi se sprečilo da mladi kadrovi koji se zaposle u upravi posle godinu ili dve, što se najčešće događa, odu u privatni sektor, međunarodne ili finansijske organizacije, tamo gde im se i platama potvrđuje i znanje sticano na visokim školama i veštine – od rada na kompjuterima do stranih jezika i gde imaju mnogo veće perspektive za napredovanje u karijeri. Da opet ne bude iznenađenja, njima ove godine sleduje, kako je već najavio ministar, ukupno povećanje od 62 odsto.
Sve druge povišice su redovne, sa sindikatima ranije, zaključno sa martom dogovorene, budžetom predviđene i uklapaju se u plan da se ove godine zaposlenima u državnim organima, organizacijama i javnim službama zarade povećaju od 15 odsto, na koliko mogu da računaju u klasičnoj državnoj upravi do 48 odsto, koliko je predviđeno za zdravstvo. Prema stepenu u kome je izvršena i racionalizacija u pojedinim sektorima. I to postepeno – u prolećnim, letnjim i jesenjim tranšama.
Tako će jul zaposlenima u institucijama kulture doneti veće plate od šest do 17 procenata, u višem i univerzitetskom obrazovanju i policiji za 12, osnovnom i srednjem obrazovanju četiri, a svim ostalim koji primaju plate iz republičkog budžeta dva odsto. Dva odsto u ovoj turi dobiće i zdravstvo koje je imalo veću povišicu u aprilu i očekuje ga još po jedna, u septembru i novembru, da bi do kraja godine dostiglo 48 odsto, koliko mu je namenjeno za celu godinu.
Logično je da su plate državnih činovnika pod posebnom lupom javnosti, da poreski obveznici s pravom hoće da znaju gde ide novac koji uplaćuju u državnu kasu i da su ekonomisti zabrinuti da se taj novac ne prelije, kroz platne koverte, u potrošnju. Međutim, ne sme se zaboraviti ni nekoliko činjenica: pre svega da je ovog puta reč o činovničkim, a ne funkcionerskim platama. Da su državni službenici godinama plaćali ceh lošeg zdravlja javnih finansija, primajući em male, em neredovne plate i da je došlo vreme da se taj greh ali i odnos prema državnoj administraciji ispravi.
Ma koliko grubo zvučalo, ima istine u onome da su zbog takvog odnosa prema zaposlenima u upravi u njoj ostajali uglavnom, kako to neko reče, "nesposobni muškarci i dobro udate žene" i da se i danas samo nakratko zadržavaju svi koji mogu bolje da se udome u nekoj dobroj firmi ili organizaciji.
Naravno, i nepravde i nelogičnosti se mogu ispravljati samo prema stvarnim budžetskim mogućnostima. I uz jednu obavezu onih koji se reformom državne administracije, uključujući i reformu primanja zaposlenih, bave, da smanje broj činovnika i svedu ga u stvarno potrebne okvire. Jer, i sada veliki deo budžetskog kolača odlazi na plate onih koji se finansiraju iz budžeta. Ne zbog visine primanja, već zbog dužine platnih spiskova. Onom brzinom kojom se svaki sektor pojedinačno bude oslobađao svojih viškova i racionalizovao ostale troškove, u toj meri će biti bolje, odnosno plate veće i onima koji ostanu da rade u upravi. I u toj meri će njihov motiv da rade profesionalno po zahtevima savremenih administracija biti veći.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 06.07.2006.]
