Izvor: B92, 28.Maj.2012, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošnja nije recept za Srbiju
Beograd -- Guverner NBS Dejan Šoškić nedavno je rekao da podsticanje potrošnje nije rešenje za Srbiju, sa čim su se saglasili ekonomisti.
Srbiju bi trebalo da se okrene fiskalnoj konsolidaciji, odnosno smanjenju budžetskog deficita i zaustavljanju rasta javnog duga, ocenili su ekonomisti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić tvrdi da je podsticanje potrošnje kao recept za izlazak iz ekonomske krize namenjeno zemljama sa velikim unutrašnjim tržištem, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako da se najveći deo fiskalnih podsticaja usmeri na kupovinu domaćih proizoda.
Arsić kaže da Srbija mora da fiskalni deficit, koji bi u ovoj godini, ako se ništa ne preduzme, mogao da premaši šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), da smanji sledeće godine na oko tri odsto BDP-a, a to istovremeno znači da mora da primeni kombinovane mere i najveći deo tog smanjenja ostvario bi se kroz štednju, ali je neophodno i određeno povećanje poreza, pre svega PDV-a.
"Drugo, radi se o zemljama koje imaju relativno visok kreditni rejting tako da je verovatnoća dužničke krize kod njih vrlo mala", precizirao je Arsić.
On je istakao da, za razliku od takvih zemalja, Srbija kao mala, otvorena, privreda ima relativno male koristi od fiskalnih podsticaja jer se njihov najveći deo preliva na uvoz robe i usluga, odnosno umesto da raste proizvodnja brže se povećava spoljnotrgovinski deficit, a njegovo povećanje zatim utiče na smanjenje vrednosti dinara i, sa odredjenim pomakom, na kretanje inflacije.
"Primena ekspanzivne fiskalne politike ili podsticaja ne bi dala dobre rezultate u Srbiji, takva politika bi mogla da se primeni u slučaju Amerike, Nemačke ili Kine, kada bi htela to da radi, za njih bi takvi saveti mogli da budu korisni, ali ne za Srbiju", dodao je Arsić.
On je naveo da se za Srbiju može reći da je već sprovodila takvu politiku u prethodne dve godine i da su njeni rezultati vrlo loši pošto je za razliku od većine zemalja koje su značajno smanjile fiskalni deficit, povećala deficit u prethodnoj, a naročito u ovoj godini, ali to nije rezultiralo povećanjem zaposlenosti ni domaće proizvodnje.
"Što se tiče neophodnih mera za Srbiju, mislim da u prvom planu treba da bude dosta snažan program fiskalne konsolidacije koji bi imao za rezultat da se u relativno kratkom roku ostvari ono što su druge zemlje radile u prethodne dve godine, a što Srbija nije", rekao je Arsić.
Arsić je naglasio da podsticaji u Srbiji prvenstveno treba da budu usmereni na unapredjenje dugoročnih uslova za rad i zapošljavanje, a u okviru fiskalne politike to znači da se poveća učešće javnih investicija u smanjenoj javnoj potrošnji, da se promeni struktura poreskog sistema kojom bi se smanjili troškovi rada, a povećali troškovi potrošnje.
On je dodao da je jedna od mera koju bi trebalo sprovesti u okviru fiskalne konsolidacije zaustavljanje daljeg rasta javnog duga i smanjivanje verovatnoće dužničke krize, što bi za posledicu imalo i smanjivanje kamatnih stopa pa bi privatni sektor i država mogli da se zadužuju po povoljnijim uslovima nego sada.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da bi u slučaju naše zemlje podsticanje potrošnje bio pogrešan recept, ukoliko se radi o podsticanju lične potrošnje, "s obzirom da nam je privreda nekonkurentna i da bi najveći deo te lične potrošnje zapravo predstavljao izvor za dodatno uvećani uvoz".
"Time bi se još više produbio trgovinski deficit, što bi za sobom 'povuklo' i platnobilansni deficit i ugrozilo makroekonomsku stabilnost zemlje", objasnio je Vlahović.
Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebno povećanje investicione potrošnje, odnosno povećanje javnih investicija, ili makar realizacija javnih investicija koje su predvidjene budžetom za ovu godinu.
"Upravo investiciona potrošnja, uz pretpostavku da na osnovu takvih investicija bude uposlena domaća privreda, zapravo predstavlja svojevrsni pokretač ukupne ekonomske aktivnosti i to i jeste recept koji je država primenjivala od 2009. godine naovamo sa manje ili više uspeha", dodao je Vlahović.
On je naglasio da je u narednom periodu neophodna kratkoročna fiskalna konsolidacija, odnosno neophodno je izvršiti značajno smanjenje budžetshih rashoda a s druge strane vrlo verovatno je da će doći do povećanja poreza na dodatu vrednost.
Kako je naglasio, "početak svih početaka je fiskalno odgovornija vlast i dramatično smanjenje budžetskog deficita".
Predsednik Upravnog odbora Centra za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović smatra da je podsticanje potrošnje kao recept za izlazak iz krize, "sporna strategija i za druge zemlje, a posebno za Srbiju".
"Prvi razlog je što je Srbija već previše zadužena zemlja i dalje zaduživanje je gotovo nemoguće, a drugi razlog je što bi se najveći deo tog stimulansa odrazio na povećanje uvoza i povećanje spoljnotrgovinskog deficita, a ne na podsticanje i porast proizvodnje", precizirao je Mijatović.
Srbiji, kako je istakao, preostaje mukotrpan put reformi, kresanja potrošnje uravnoteženja budžeta, i slične mere.
Mijatović je naveo i da bi medju prvim potezima nove vlade trebalo da bude bolja naplata poreskih dažbina, jer, prema njegovom mišljenju, "poreska administracija podbacuje i tu se nalaze inicijalne rezerve budžeta republike".
