Izvor: Politika, 27.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošači u zabludi
Dolazak stranih lanaca dosad nije uticao na pojeftinjenja, jer ih je dočekala situacija – već formiranih cena
Na pola litra pasterizovanog mleka, koje se u proseku prodaje za oko trideset dinara, veliki trgovinski lanci mogu da zarade skoro 10 dinara. Na ovu činjenicu ukazali su stručnjaci Ekonomskog instituta u poslednjem broju biltena "Makroekonomske analize i trendovi", a reč je o istraživanju Ministarstva trgovine, turizma i usluga iz maja ove godine. To znači da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na popularnoj "kravici" trgovci imaju marže od osam pa do bezmalo 14 procenata. Na litru jestivog ulja, kako smo već izvestili, trgovačka zarada se kreće do čak 30 procenata, a na kilogramu šećera i do 15 procenata od prodajne cene.
Ipak, u "Delti" ističu da se situacija u međuvremenu promenila i da pomenuti podaci više ne odražavaju pravo stanje stvari. Oni napominju da marža ne predstavlja čistu zaradu, već od te sume treba podmiriti troškove transporta, platiti zaposlene i mnoge druge poslovne izdatke. O pojedinačnim nabavnim i prodajnim cenama ne žele da govore, jer je to, kako objašnjavaju, poslovna politika kuće. O maržama, podsećaju, nikada ne govore javno. A o tome šta potrošači misle, kažu, najbolje govori podatak da se njihov broj u "Deltinim" maloprodajnim objektima iz dan u dan povećava. I da je potrošačka korpa "otežala".
Kao što smo već pisali, podaci u koje smo imali uvid u govorili su o tome da se u maju u "Merkatoru" samo na razlici između nabavne i prodajne cene na litru jestivog "Vitalovog" ulja zarađivalo sedam procenata, u "Veropulosu" 6,31, u "Rodiću" 0,90, u "Maksiju" 16,66 procenata, a u "Ce marketu" 25, 42 odsto.
Neki ekonomisti ističu da za ovo "dranje potrošača" ne treba kriviti samo trgovce, jer oni koriste ono što im ovdašnje tržište dozvoljava. Prema rečima Danijela Cvijetićanina, rektora BK Univerziteta, prirodno je da se trgovci trude da zarade najviše što mogu.
– Cene i marže su visoke u onim zemljama gde ne postoji ekonomska sloboda, gde konkurencija ne dolazi iz raznih razloga. Bez obzira na to da li je razlog komplikovana procedura ili nerazvijeno tržište. To će biti tako sve dok politika dominira privredom. Moraju se svima obezbediti isti uslovi za poslovanje – ističe Cvijetićanin.
Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača, međutim, tvrdi da su visoke marže samo zloupotreba uspostavljenih pozicija na tržištu. Dolazak stranih lanaca dosad nije bio u funkciji smanjenja cena, jer su stizali na tržište gde su maloprodajne cene formirane.
– Zašto prodavac ne bi iskoristio jedinstvenu šansu u regionu. To je san svakog trgovca. Sada je država na potezu da obezbedi lojalne, fer i konkurentske odnose – ističe Bogosavljević i dodaje da je često praksa da u trgovačkim lancima marže na neke proizvode budu niske, a na druge visoke. To, prema njegovim rečima, potrošače može da dovede u zabludu.
Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe da je očigledno da, bez obzira na to što je Antimonopolski zakon donet, on još ne funkcioniše u pravom smislu.
– Umesto da se dolaskom stranih lanaca marže smanje, mi smo imali obrnutu situaciju. One su čak povećane. Naravno da niko od trgovaca ne pokušava da se odrekne zarade, kada nema neke opšte akcije za smanjenje marži – kazala je Hamović.
Raspodela kolača među trgovcima trenutno izgleda tako da nemački "Metro", grčki "Veropulos" i francuski "Intermarše" zajedno imaju desetak objekata. "Tempo", "Maksi", "Pekabeta" i "Ce market" zauzimaju oko 400 objekata širom zemlje. "Merkator" i "Rodić MB" zajedno imaju četiri puta manje.
A. Nikolić
[objavljeno: 27.12.2006.]
