Izvor: Politika, 20.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošači gube mnogo
Nisam spremna da nagađam o razlozima iz kojih se odjednom od svega odustaje i posao koji je priveden kraju ostavlja za kasnije
Jedan od oštrijih kritičara izuzimanja Direktive o potrošačkim kreditima iz predloga zakona na nedavno održanoj konferenciji o pravima potrošača bila je dr Marija Karanikić–Mirić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona kaže da su pravila o potrošačkom kreditu napisana i nema boljeg mesta za njih od budućeg zakona o zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrošača
Kako komentarišete izuzimanje Direktive o potrošačkim kreditima iz Nacrta zakona o zaštiti potrošača?
Mislim da srpski zakonodavac propušta odličnu priliku da uredi oblast potrošačkih kredita i da u ovoj oblasti uskladi domaće pravo sa pravom Evropske unije. Podsetiću da zaštita potrošača predstavlja ustavnu obavezu Republike Srbije. Pored toga, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju naša zemlja je na sebe preuzela obavezu da usaglasi standarde zaštite potrošača u Srbiji sa evropskim standardima.
Ministarstvo trgovine i usluga izradilo je Nacrt zakona o zaštiti potrošača, koji sadrži posebno poglavlje o potrošačkim kreditima. U radu na tom Nacrtu pomagali su stručnjaci koje je angažovala Evropska unija i koji smatraju da bi na ovaj način Srbija u potpunosti ispunila svoje obaveze, kako prema vlastitim potrošačima tako prema Evropskoj uniji. Nisam spremna da nagađam o razlozima iz kojih se odjednom od svega odustaje i posao koji je priveden kraju ostavlja za kasnije.
Da li Odluka o načinu i postupku sprovođenja opštih uslova poslovanja banaka u odnosu sa klijentima koju je NBS donela početkom godine i za koju se tvrdi da je u nju integrisana Direktiva o potrošačkim kreditima, može da zameni zakon?
Na žalost, ne može. To mogu da tvrdim bez ulaženja u sadržinu pomenute Odluke. Usklađivanje domaćeg prava sa pravom Evropske unije, odnosno transponovanje pojedinih direktiva u srpsko ili bilo koje drugo nacionalno pravo, može se izvršiti jedino zakonom. Odluka NBS nije instrument kojim bi se mogao postići ovaj cilj. Evropski sud pravde se u nekoliko navrata izjasnio o tome da se obaveze koje direktive nameću državama članicama mogu izvršiti jedino tako što će država usvojiti odgovarajući zakon. Evropski sud smatra da se samo na taj način postiže dovoljan stepen pravne sigurnosti. Na kraju, i kada bi se harmonizacija u oblasti potrošačkih kredita mogla obaviti odlukama Narodne banke Srbije, ova konkretna odluka ne bi bila podobna za postizanje tog cilja.
Šta su potrošači u Srbiji izgubili ovim potezom?
Izgubili su mnogo. Potrošački kredit je svaki finansijski ustupak koji trgovac čini potrošaču. To nisu samo krediti iz nadležnosti Narodne banke, nego i prodaja robe s obročnim otplatama cene, lizing na osnovu kojeg potrošač ima pravo da otkupi predmet lizinga i tako dalje. Nacrtom zakona o zaštiti potrošača predviđene su brojne obaveze trgovca prema potrošaču i građanskopravne sankcije za slučaj da se trgovac ogreši o te obaveze.
Kao na primer...?
Trgovac je dužan da obavesti potrošača pre zaključenja ugovora o potrošačkom kreditu o čitavom nizu pojedinosti od značaja za njegovu odluku o tome da li je za njega dobro da zaključi takav ugovor. Pored toga, dužan je da pruži potrošaču određene savete i da pre zaključenja ugovora o svom trošku proceni njegovu kreditnu sposobnost.
Potrošač ima pravo da u roku od četrnaest dana jednostrano raskine ugovor o potrošačkom kreditu, bez obaveze da navede razloge iz kojih to čini. Pored toga, potrošač ima pravo da u svako doba, u celini ili delimično, prevremeno otplati potrošački kredit. Nacrt sadrži određena pravila o jednostranoj izmeni ugovorene kamatne stope. Kada potrošač raskine ugovor o prodaji robe odnosno pružanju usluga, prestaju i njegove obaveze iz povezanog ugovora o potrošačkom kreditu. S druge strane, kada potrošač raskine ugovor o potrošačkom kreditu, na njegov zahtev raskida se i ugovor o prodaji robe odnosno pružanju usluga.
Da li je realno očekivati da će Srbija usvojiti poseban zakon o potrošačkim kreditima?
Prvo, Srbija će pre ili kasnije morati da ispuni svoju obavezu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Usklađivanje domaćeg prava sa evropskim potrošačkim pravom predstavlja jedan od nezaobilaznih uslova na putu ka članstvu. Drugo je pitanje kome odgovara i koliko dugo se može održavati ovo polovično stanje, u kojem navodno postoji volja da se nešto učini, ali kad zaista treba delati onda nastaje nekakva opšta malaksalost i odlaganje neodložnih poslova za kasnije.
Pravila o potrošačkom kreditu su napisana i nema boljeg mesta za njih od budućeg zakona o zaštiti potrošača. U zakonu o zaštiti potrošača nalaziće se neke druge odredbe sa kojima pravila o potrošačkom kreditu čine sistem. Primera radi, to su odredbe kojima se zabranjuju različiti oblici nepoštenog poslovanja i propisuju sankcije za takvo poslovanje. Pravnopolitički, logički i tehnički razlozi nalažu da se potrošački kredit uredi okvirnim zakonom o zaštiti potrošača. Ne znam koji su razlozi da se to ne učini.
Predstavnici Ministarstva trgovine kažu da je ova izmena napravljena na zahtev NBS, nezvanično, bilo je i pritisaka. Može li se takvim argumentima pred evropske institucije koji su u protekle tri godine za zaštitu potrošača u Srbiji izdvojili dva miliona evra, između ostalog i za izradu nacrta?
Ne znam. Mislim da zakonopisac ima obavezu da odoli pritiscima, ako razlozi za pritisak nisu javno izgovoreni i valjano obrazloženi.
Ako postoji pritisak da se ne izvrši ono na šta se država obavezala Ustavom i Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji, onda taj pritisak nije ni zakonit ni moralan.
Kazala sam da je pojam potrošačkog kredita iz Direktive o potrošačkim kreditima daleko širi od pojma bankarskog kredita. U tom smislu možda bi bilo bolje da Narodna banka Srbije sarađuje sa Ministarstvom trgovine i usluga i da se odredbe o potrošačkom kreditu nađu tamo gde im je mesto, nego da se na ovaj način gubi vreme.
Na konferenciji o pravima potrošača se govorilo i o tome da se banke na ovaj način grubo izuzimaju iz zakona koji štiti potrošače. Može li se reći da je ovo i za banke u Srbiji loš marketing?
To bi bila posledica propuštanja da uredimo potrošački kredit koja bi me najmanje zabrinula.
Jelica Antelj
objavljeno: 21.09.2010.
