Izvor: B92, 04.Okt.2012, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebno 600 miliona radnih mesta
Vašington -- Međunarodna privreda bi morala da kreira 600 miliona novih radnih mesta za period do 2020. da bi prihvatila mlade koji se priključuju svetskoj radnoj snazi.
Kako je saopštila Svetska banka u najnovijem izveštaju toliki broj radnih mesta bi podstakao razvoj, popravio položaj žena i sprečio nemire.
Preko 175 miliona novih readnih mesta, ili oko milion mesečno, potrebno je u regionu istočne Azije i Pacifika, kao i u južnoj Aziji. Broj zaposlenih u podsaharskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Africi treba da bude uvećan za oko 50 odsto, odnosno za 2,7 odsto godišnje, navodi banka.
Međutim u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, čija stanovništva stare, u istom periodu će biti potrebno svega 2,4 miliona novih radnih mesta, navodi SB. Smanjenje broja stanovnika predstavlja problem u brojnim zemljama, upozorava banka. U Bugarskoj je broj stanovnika izmedju 1990. i 2010. smanjen za 15 odsto, a predvidja se da će ta zemlja do 2050. imati 40 odsto manje stanovnika u odnosu na vrhunac iz sredine 1980-ih. Druge istočno evropske zemlje, poput Bosne i Hercegovine, Moldavije, Rumunije i Ukrajine, kreću se sličnom putanjom.
Povećanje produktivnosti veoma je važno za očuvanje životnog standarda u zemljama sa starijim stanovništvom i manjim brojem radno sposobnih ljudi. U brojnim državama istočne Evrope, ako ne dodje do rasta produktivnosti, pad životnog standarda ugroziće grupe stanovništva kojima najviše preti siromaštvo. Razlog za zabrinutost je i sve veća nezaposlenost medju mladima, napominje se u izveštaju. Nedavni nemiri u arapskom svetu i južnoj Evropi ukazali su na nezadovoljstvo mladih obrazovanih ljudi slabom ponudom poslova i lošim uslovima rada.
Iako mladi ponajviše osećaju krizu na tržištu rada, predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, nedavno je pohvalio Sloveniju kao primer zemlje koja sprovodi kvalitetnu politiku zapošljavanja mladih. SB napominje da mala preduzeća i samozapošljavanje igraju važnu ulogu u kreiranju radnih mesta, čak i u zemljama sa visokim i srednjim primanjima. Uloga malih kompanija posebno je značajna u uslužnom sektoru. Čak i u zemljama istočne Evrope, gde je privatni sektor tek dve decenije star, mikropreduzeća su izvor 10 do 20 odsto zaposlenosti u preradjivačkom sektoru i 30 do 50 odsto zaposlenosti u uslužnom, navodi banka.
