Izvor: Politika, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za rudarima
Manjak jamskih radnika, višak činovnika. – Kako izbeći naopaku privatizaciju. – Birokratija iz Unmika i Kfora otežava poslovanje
KOSOVSKA MITROVICA, oktobra – Od prošle godine, kada je ponovo počela proizvodnja u Kombinatu "Trepča", ova kompanija ostvaruje pozitivne finansijske rezultate, rekao je Jovan Dimkić, generalni direktor "Trepče", predstavnicima Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije na sastanku koji je ovih dana održan u Kosovskoj Mitrovici. Dimkić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pri tom naglasio da se, uz rešavanje pravnog statusa "Trepče", otklanjanjem postojećih problema u tehnološkom procesu, restrukturisanju kompanije, kao i privatizaciji, mogu postići značajni proizvodni i finansijski rezultati.
Dr Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije, tom prilikom je naglasio da je prošlo vreme poslovanja sa gubicima. "Trepča treba da bude nosilac privrednog razvoja severnog Kosmeta, pa i cele južne srpske pokrajine... Ona utiče na ekonomsku, socijalnu, pa i bezbednosnu situaciju na Kosmetu", rekao je dr Popović, dodajući da je od opšteg je interesa da "Trepča" dobro radi. Vlada Srbije će, zato, preko Nacionalnog investicionog programa, ali i na drugi načini, ulagati sredstva u "Trepču", baš kao i u druga preduzeća na Kosovu i Metohiji.
Socijalni program
Osnovni problem u "Trepči" je radna snaga. S jedne strane, kako kaže direktor Dimkić, postoji manjak jamskih radnika, to jest rudara, dok je, s druge, problem – višak nadzorno-tehničkog osoblja. Zatim, tu su radnici koji rade poslove za koje nisu školovani. Ukupno, u "Trepči" ima oko 2.500 zaposlenih koji su tehnološki višak, a taj problem, kako navodi Dimkić, "Trepča" ne može sama da reši.
Ipak, "Trepča" ima socijalne programe sa kojima može da izađe pred eventualne donatore, to jest investitore.
Radnicima koji su tehnološki višak ponudiće se nekoliko opcija. Ovde se podrazumevaju otpremnine, sredstava za pokretanje samostalnog biznisa, kao i krediti pod povoljnim uslovima, ali i prekvalifikacije i otvaranje manjih proizvodnih pogona koji bi se oslanjali na postojeću "Trepčinu" proizvodnju. Ti pogoni bi predstavljali viši tehnološki nivo prerade olova i cinka od dosadašnjeg.
"Trepča" se već uhvatila u koštac sa proizvodnim problemima. U Leposaviću se otvaraju novi uskopi za ventilaciju. U rudniku "Belo brdo" rešeni su problemi hidrozasipa. Menadžment i zaposleni nastoje da obave sanaciju rudničke infrastrukture i da opremu održavaju u funkcionalnom stanju.
Problemi koji posebno muče "Trepču" jesu nabavka i transport eksploziva za rudnike. Može se dogoditi da zbog birokratskog pristupa Unmika i Kfora, to jest nedavanja dozvole za nabavku i transport eksploziva, proizvodnja u rudnicima "Trepča" stane.
Očekuje se završetak rekonstrukcije nove rafinerije u Zvečanu. Nabaviće se oprema za preradu akumulatorskog otpada i olovnog sekundarnog materijala. Tu se računa na finansijsku pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju.
Problem je i ekologija. "Trepča" traži novac za zatvaranje "Gornjeg polja" i rekultivaciju ovog kopa. Potrebno je, kako veli direktor Dimkić, da se reguliše leva obala Ibra, a u tome, po rečima dr Nenada Popovića, može da pomogne Ministarstvo za životnu sredinu Vlade Srbije. Samo, projekat regulacije leve obale Ibra, kao i druge projekte, "Trepča", dodao je dr Popović, treba da dostavi Vladi Srbije kako bi dobila i finansijsku i stručnu pomoć. Takve projekte Vlada Srbije "kandidovaće" za pomoć na donatorskim konferencijama.
Tri celine
Određene probleme Trepča rešava "u hodu". Tako je nabavljena oprema za spasilačke ekipe. Ljudi su obučeni za rad u njima. No, Dimkić posebno ističe nabavku opreme za istraživanje novih rudnih nalazišta. Bez toga nema sigurne i lepše budućnosti kompanije. Ali, najpre se moraju rešiti tekući problemi.
Mnoštvo poslova urađeno je u oblasti restrukturisanja. Predviđeno je da "Trepča" ima makar tri organizacione i posebne celine. To su, navodi zamenik direktora Miroslav Lazarević, deo rudarstva, zatim deo metalurgije i deo koji nije direktno vezan za proizvodni proces u "Trepči". Realna je pretpostavka da potencijalni investitori ne žele da kupuju "mačku u džaku", odnosno ceo Kombinat "Trepča". Kupiće bolje organizovane i profitabilne delove.
Po Dimkićevim rečima, nevolja je u tome što se privatizacija na Kosmetu odvija na, moglo bi se reći, neregularan način i ne daje dobre rezultate. Srbi su protiv toga da se "Trepča" privatizuje preko Kosovske poverilačke agencije. Albanci, pak, baš to traže... Valjalo bi, kako kaže Dimkić, da Vlada Srbije pomogne Srbima na Kosmetu da se privatizacija "Trepče", ali i drugih tamošnjih preduzeća, obavi na regularan način. Od toga bi koristi imali i zaposleni i budući kupci – investitori u "Trepču".
-----------------------------------------------------------
Divlja gradnja na Gazimestanu
Ovih dana srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji uznemirila je činjenica da se u Velikoj Hoči i na Gazimestanu priprema izgradnja hotela i industrijskih postrojenja. Prema rečima Nenada Popovića, posredi je divlja gradnja i ovakve poteze Albanaca, u trenutku dok traju pregovori u Beču, on smatra provokacijom i pritiskom na Srbe da se iseljavaju.
Stana Ristić
-----------------------------------------------------------
Putevi i – nove elektrane
Predstavnicima međunarodne zajednice juče su u Palati federacije predstavljeni projekti Nacionalnog investicionog plana namenjeni razvoju Kosova i Metohije. Za ulaganje u južnu srpsku pokrajinu odvojeno je 32,6 miliona evra, a izgradnja stanova, opravka puteva i obnove škola biće na prvom mestu. Prema rečima Nenada Popovića, šefa Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, već su gotovi projekti za obnovu dva putna pravca: od Gračanice do Lapljeg Sela i od Zubinog Potoka do Drena.
– Ova dva makadamska puta su veoma prometna i važna za srpsko stanovništvo. Njihova obnova obezbediće povećan protok i robe i usluga na ovim pravcima. Ni Albanci ni predstavnici međunarodne zajednice nemaju ništa protiv ovog ulaganja. Svima su potrebni putevi, škole i nove investicije. Naš zadatak i jeste otvaranje novih radnih mesta, a nadam se da će se posle raspodele ovih sredstava zaista steći uslovi za to – kazao je Popović.
Kako je najavio, u narednih pet do deset godina nekoliko termoelektrana, iz sredstava Svetske banke, biće izgrađeno na Kosovu i Metohiji.
A. N.
[objavljeno: 07.10.2006.]
