Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisan ugovor o izgradnji mosta preko Ade
Trideset pet godina posle ,,Gazele” u Beogradu će krajem godine početi novo premošćivanje Save
Ugovor o projektovanju i izgradnji mosta na donjem špicu Ade Ciganlije u vrednosti 118,64 miliona evra, potpisan je juče u beogradskom Starom dvoru. Posle skoro 35 godina, kada je izgrađen drumski most „Gazela”, u Beogradu će, krajem godine, početi izgradnja novog mosta koji će povezati Novi Beograd i Čukaricu, čime će saobraćaj preko sadašnjih mostova i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bulevarom vojvode Mišića biti smanjen za 40 odsto. Na ovaj most Beograđani čekaju skoro šest godina.
Most će biti dugačak 929 metara, sa pilonom visine 200 metara, imaće šest kolovoznih trka, dve staze za pešake i dvostruke šine namenjene lakom metrou.
Dosadašnje studije su pokazale da će građani uštedeti oko trideset minuta u putovanju, jer će umesto kroz centar grada ka Novom Beogradu, odnosno Čukarici i Rakovici, koristiti most na Adi Ciganliji.
Pored toga, vozači će dnevno uštedeti 11 tona goriva i 100.000 pređenih kilometara samo za putnička vozila. Najvećim delom izgradnja mosta, koji je deo prve faze Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, biće finansirana iz kredita koji je grad obezbedio od Evropske banke za obnovu i razvoj, dok će izgradnju prilaznih saobraćajnica finansirati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Predstavnici konzorcijuma, koji čine „PORR Tecnobau und Umwelt AG” iz Austrije, „SCT” iz Slovenije i „DSD Bruckenbau Gmbh” iz Nemačke su najavili da će projektovanje i pripremni radovi početi odmah. Njihova obaveza je da kilometarski most sa pilonom kao dve „Beograđanke” i mrežom čeličnih sajli sagrade za 40 meseci.
Na pitanje „Politike”, kako jedna firma kao što je ljubljanski SCT, koju u Sloveniji potresaju afere može da dobije ovako veliki posao i da li kod investitora (Skupštine grada) postoji strah da, uključujući pad akcija austrijskog „Pora”, pobednički konzorcijum neće ispuniti ugovorene obaveze u roku od 3,5 godine, Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište je odgovorio:
– Vrlo bitno za ovaj posao je to što konzorcijum mora da položi vrlo visoke garancije i one nas kao investitora štite. Dakle, 24. aprila prilažu garanciju za dobro izvršenje posla, odnosno 10 odsto od ugovrene cene – 18 miliona evra. Takođe, ugovor predviđa isti toliki iznos i na ime avansne garancije i ona traje sve dok ne opravdaju svoje zadatke. Praktično grad se obezbedio sa tako visokim garancijama, pa može da ih povuče u svakom momentu. Za nas je nebitno kako te firme stoje na bečkoj berzi, i kako se kotiraju u slovenačkoj javnosti – ističe Ranković.
Ivan Zidar, predsednik borda SCT, iako ne negira da je nedavno hapšen, takođe smatra da afere u Sloveniji nemaju apsolutno nikakvog uticaja na poslovanje ove kompanije, kako u matičnoj zemlji, tako i u Srbiji.
– Posao ide normalno. Tamo smo upravo potpisali ugovor od 50 miliona evra, sada potpisujemo ovaj u Srbiji. Ne vidim nikakve problem – ističe Zidar.
Inače od njega smo saznali i da ovo ljubljansko građevinsko preduzeće ima fabriku za proizvodnju armature u Železniku. Partner u poslu u koji su uložili 20 miliona evra im je domaće građevinsko preduzeće „Caričin grad”.
Svaka od članica konzorcijuma novinarima je pobrojala mostove koje su gradili po Evropi budući da se u domaćoj javnosti spekulisalo da nosilac konzorcijuma, austrijski „Por”, nema reference za mostove sa visokim pilonima, što je bio uslov na tenderu.
Cena mosta je sa početnih 90 miliona evra dostigla 118, 6 miliona. Kada se tome doda PDV od 18 odsto i nepredviđeni troškovi koji bi kroz razradu projekta i rastom cena građevinskog materijala mogli da narastu, postoji realna mogućnost da most „naraste" na oko 146 miliona evra.
– Ugovor predviđa nepredviđene troškove i to je normalna pojava u građevinarstvu. Tačno je da je prvobitno ugovorena cena bila 90 miliona evra, ali je do povećanja cene došlo zbog poskupljenja građevinskog materijala pre svega čelika. Ovaj most bi za godinu dana bio skuplji 10-20 procenata. Što se tiče PDV-a, podsetio bih da je to novac koji ide u srpski budžet – obrazložio je Ranković.
Akademik Nikola Hajdin, jedan od naših najpoznatijih konstruktora mostova, tvrdi da se ovakav most ne može izgraditi za manje novca. Realna cena je, kaže, 2.000-2.500 evra po kvadratu.
– Most kod Beške je uži i manjih performansi, pa kvadrat košta oko dve hiljade. Most koji se gradi između Bugarske i Rumunije staje 2.200 evra po kvadratu – ističe profesor Hajdin i pojašnjava da glavna konstrukcija košta 90 miliona evra, ali i podseća da je most kod Ade Ciganlije duplo širi od klasičnog mosta i uz to ima metro liniju po sredini, što sve povećava cenu.
-----------------------------------------------------------
Đilas: To će biti garant izgradnje metroa
Dragan Đilas,ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje NIP-a, smatra da će „budući most preko Save biti garant izgradnje metroa u Beogradu i simbol grada”, dodajući da će izgradnja mosta omogućiti građanima prelazak sa jedne na drugu stranu reke bez velikih saobraćajnih gužvi.
– Ovaj most kasni ne nekoliko, već skoro 20 godina. Tek od 2000. godine, od kada je Beograd počeo da se menja, stekli su se uslovi za izgradnju ovakvog mosta, a u narednih pet do šest godina i još jednog metro-mosta na Dunavu kod Ade Huje, u Vinči na, obilaznici oko Beograda, odnosno između Borče i Zemuna – rekao je Đilas pri potpisivanju ugovora.
M. Avakumović
[objavljeno: 10/04/2008]
