Izvor: B92, 17.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisan protokol o gradnji Prokopa
Beograd -- Vlada Srbije planira da u 2009. ograniči rast zarada na 10 odsto, uz uračunatu ukupna inflacija od osam procenata i realni rast zarada od dva odsto.
To je najavio predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, navodeći da e to samo deo plana vlade o smanjenju javne potrošnje u sledećoj godini.
Međunarodni monetarni fond, čija delegacija dolazi krajem oktobra u Beograd na razgovore o novom aranžmanu sa Srbijom, savetovao je da se mora smanjiti deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžeta sa sadašnjih 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda na ispod dva odsto, "a najbolje bi bilo 1,9 odsto", što je Vlada Srbije i planirala za 2009. godinu, rekao je Cvetković.
Kada je reč o najavljenom uskladjivanju penzija na 70 odsto prosečne plate u 2009. godini, premijer je ocenio da će to zavisiti od toga da li će to moći da izdrži budžet Srbije.
"Nećemo dozvoliti da tekuća potrošnja ugrozi našu budućnost", istakao je on.
Govoreći o efektima svetske finansijske krize na Srbiju, premijer je ocenio da će Vlada Srbije učiniti sve da poboljša klimu za privlačenje stranih investicija i poveća njihov priliv.
Cvetković se saglasio da će se svetska finansijska kriza odraziti i na povećanje javne potrošnje i na formiranje budžeta za 2009. godinu u Srbiji i istovremeno istakao da u ovom momentu nema mesta panici, kada je reč o sigurnosti bankarskog sistema.
Cvetković je nagovestio da postoji mogućnost da se poveća sadašnja garancija na bankarske depozite sa 3.000 evra po štednom ulogu i dodao da će ako se takva odluka i donese, biti više psihiološkog karaktera, jer za tim u ovom momentu nema potrebe, pošto je domaći bankarski sistem likvidan i veoma siguran.
Na pitanje da li je dovedena u pitanje isplata po 1.000 evra svakom građaninu Srbije koji ima besplatne akcije šest javnih preduzeća, premijer je odgovorio da iako nije učestvovao u tim procenama, njegov stav je da ta cifra može biti i veća.
On je objasnio da će cenu tih akcija određivati tržište, odnosno Beogradska berza, tako da je nezahvalno procenjivati njihovu vrednost u budućnosti.
Komentarišući kretanje kursa i pad vrednosti dinara, Cvetković je rekao da NBS veoma dobro brani stabilnost kursa nacionalne valute i podsetio da se kurs određuje na deviznom tržištu, ali nije hteo da se upušta u procene koliko će vredeti dinar do kraja godine.
Građani mogu da očekuju da će primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma da će se smanjiti carinske stopa na veliki broj uvoznih proizvoda iz EU, kao i da će biti prepolovljene carine na uvoz i novih i polovnih automobila iz Unije, dok za uvoz vozila iz drugih zemalja, van Unije, to sniženje neće važiti, rekao je Cvetković.
Srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je Srbija u potpuno drugačijem
položaju od Mađarske i Ukrajine koje su od Međunarodnog monetarnog fonda zatražile finansijku pomoć, budući da vlada u Beogradu s MMF-om želi da sklopi sporazum samo da bi imala prave smernice za buduće reforme.
"Srbija od MMF, za razliku od Mađarske i Ukrajine, ne traži novac i srpski budžetski deficit će ove godine biti svega oko jedan odsto, dok Mađarska ima najveći budžetski deficit u Evropi", rekao je Dinkić.
Vicepremijer je objasnio da je Srbija program s MMF-om tražila "i pre nego što je izbila ova finansijska kriza, zato što smo hteli da imamo sigurnost. Da imamo program koji će nam pomoći da imamo prave orijentire ka budućim reformama. A s druge strane da imamo mogućnost pozajmljivanja sredstava, ako se za to ukaže potreba".
