Izvor: B92, 25.Sep.2009, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potencijal uzgoja voća i povrća
Smederevo -- U Srbiji je svega pet odsto obradivih površina pod voćem i povrćem, iako uzgajanje tih kultura može da bude veoma isplativo.
Srbija proizvodi voće i povrće koje po kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti ispunjava evropske i svetske standarde. Najbolji voćari i povrtari iz okoline Smedereva okupili su se i predstavili najbolje proizvode iz svoje opštine. Cilj je da se nađu sigurni kupci, po mogućstvu iz inostranstva.
"Smederevsko voće koje gajimo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao brend, i ovde smo ga i ponudili na jedan vrlo autentičan način, hoćemo da pošaljemo širom tržišta Srbije, ne samo u Srbiji. I upravo voće i povrće danas treba da bude tema pregovora i dogovora sa direktorom pijace Dragomilovska iz Moskve kako bi se ova naša proizvodnja videla i prodala na moskovskom tržištu”, kaže gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.
Udruženja i zadruge su posrednici između proizvođača i tržišta i njihovo postojanje u svim stranim zemljama omogućava prozvođačima sigurnog kupca i dobru cenu.
"Srbiji fali više udruženja u jedno udruženje. Više proizvoda, a maltene jedno udruženje to da bude. Dobili bismo veće količine i veće cene”, smatra Dejan Jovanović iz udruženja proizvođača paprike Donja Lokošnica.
"Ono što možemo da kažemo na osnovu uzoraka koje smo do sada analizirali, velika većina srpskog voća i povrća je potpuno zdrava, nema pesticida u sebi, pogotovo ne preko dozvoljenih granica”, objašnjava Aleksandra Bauer iz SP laboratorije.
"Mi u ovom trenutku imamo svega pet posto površina Srbije pod voćem i povrćem, a po jednom hektaru dohodak je 20 puta veći nego pod pšenicom. Izvozimo oko pola milijarde, što je zaista jako skromna cifra. I to svežeg voća i povrća i prerađevina, a šta bi bilo da imamo zasade 30-35 odsto?”, pita se organizatorka sajma Slavica Korać.
Voće i povrće iz Srbije je ukusno, zdravo i kvalitetno, a sama proizvodnja može da bude veoma isplativa.
Prihod od samo jednog hektara voća može da bude i do 20 puta veći od zarade koju donosi ista površina pod pšenicom.
