Izvor: Politika, Beta, 07.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošto, SEKO, kriza
Danak finansijskoj nestabilnosti Srbija platila ekonomskim padom od tri odsto, za trećinu manjim izvozom i prepolovljenim uvozom. – Proizvodnja manja za 12 odsto, državni dug dostigao 33 odsto BDP-a
Svetska ekonomska kriza, Seka, četrdesettrogodišnjoj Beograđanki Vesni J. račun ispostavi na kraju svakog meseca, kad joj na naplatu dođe rata za stan. Umesto 17.000, dinara koliko je mesečno izdvajala pre nego što je kroz njen dom počela da duva promaja s Volstrita, Vesna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada zbog kursne razlike i rasta kamata na kredit u švajcarcima mesečno izdvaja čak 25.000 dinara. Doduše, ima i onih kojima je baš u jeku ove svetske pometnje svanulo. Tridesetogodišnji Nišlija Bogdan U. je u jeku krizne godine dobio je posao. Doduše, on je elektroinženjer.
Ali, njegovi prijatelji nisu imali sreće.
– Moja dva najbolja druga su pre nekoliko meseci dobila otkaz i nema izgleda da se uskoro ponovo zaposle. Radili su u predstavništvima beogradskih firmi u Nišu kao komercijalisti, ali su zbog smanjenog obima posla ta predstavništva zatvorena. Gazda je mojoj sestri početkom godine smanjio platu na 12.000 dinara. Vlasnik firme se opravdao krizom. Na sreću, moja sestra je sada na porodiljskom, pa prima 16.000 dinara mesečno – kaže Bogdan.
A o tome koliko je teško pronaći uhleblje najbolje govori podatak da je u Bogdanovoj firmi nedavno bio raspisan oglas za jedno radno mesto. Na konkurs se, kaže, prijavilo čak 60 ljudi.
– Nema sigurnog radnog mesta danas. Ta činjenica nikoga ne može da ostavi ravnodušnim – zabrinut je Bogdan.
I vlasnicima krupnog kapitala kriza je zadavala velike brige.
Prilikom svakog pogleda na kursnu listu oko prošle Nove godine, Toplicu Spasojevića, vlasnika kompanije ITM, spopadala je teška muka. Dinar je u odnosu na evro pao za četvrtinu, što mu je desetkovalo prihode, ali ga je dodatno užasavalo to što niko nije mogao da predvidi koliko će nacionalna valuta padati i gde će se zaustaviti. Njegov kolega Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa”, priznaje da mu je bilo veoma teško u prvoj polovini godine. S obzirom na to da je vlasnik austrijskog prevoznika tereta na Dunavu „DDSG kargo”, pad obima robe u prometu za njega je bio signal da privreda u regionu ima problema sa likvidnošću.
– Transport robe na Dunavu se u prvoj polovini godine bukvalno prepolovio. Sada se to polako oporavlja. Za moje poslove u Srbiji vrlo je bitno da je dinar stabilan, jer se svi zadužujemo u stranoj valuti i puno gubimo kad nacionalna valuta oslabi – objašnjava Drakulić.
A koliki ceh je srpska privreda platila svetskoj finansijskoj krizi, dobro zna ekonomista Miladin Kovačević, koji je iz fotelje zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku iz meseca u mesec pratio privredna kretanja.
– Da nije bilo aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, kriza bi Srbiju koštala potpune propasti i destabilizacije – uveren je naš sagovornik. – Zahvaljujući njihovoj pomoći, uspešno smo prebrodili nevolje koje smo imali i u fiskalnoj i monetarnoj politici. I dalje je velika muka nelikvidnost privrede. Koliki je danak krize vidi se i po povećanom broju nezaposlenih i padu bruto domaćeg proizvoda. Industrijska proizvodnja je pre nekoliko meseci bila u padu 17 odsto, dok je sada on sveden na 12 procenata. Tom oporavku najviše je doprinela prerađivačka industrija, koja je u septembru zabeležila rast od 4,1 odsto – ukazuje Drakulić.
Statističari su izračunali da je svetska kriza u Srbiji od kraja prošle godine do ovogodišnjeg septembra uzela danak u smanjenju bruto domaćeg proizvoda od tri odsto (procena MMF-a je da će toliki pad biti u celoj 2009. godini), izvoz je smanjen za trećinu, a uvoz prepolovljen.
Strana ulaganja su takođe prepolovljena, stopa nezaposlenosti sada iznosi 16,4 odsto (podaci Međunarodne organizacije rada), prosečna plata je i nominalno manja za 2.500 dinara, ali realno ipak veća za 1,4 odsto, a i prosečna penzija je povećana. Učešće državnog duga prošle godine iznosilo je oko 27 odsto BDP-a, dok je krajem ove godine javni dug dostigao 33 odsto svega što se u zemlji proizvede za godinu dana.
Ipak, porasle su devizne rezerve, ali i štednja u bankama. Situacija na tržištu rada se popravlja, pa je ovog septembra spisak nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje duži za 10.000 imena nego krajem prošle godine. Ovaj podatak nagoveštava oporavak, jer je u julu, u odnosu na isti period lane, broj nezaposlenih bio veći za čak 155.000 ljudi.
Anica Nikolić
[objavljeno: 08/11/2009]
.jpg)
