Izvor: Politika, 30.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošteno rešenje ili progon investitora
Da li je i koliko kontroverzan zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji. – Da li se njime ispravljaju greške privatizacije i uvodi revanšizam ili je on spasonosna formula za privlačenje investitora
Nacrt zakona je preteća poruka investitorima i zbog toga smo zabrinuti. Ovako reaguje jedan deo srpskih poslovnih krugova na najavu da bi već za neki dan u parlamentarnu raspravu mogao da uđe toliko iščekivani zakon o uređenju prostora, građevinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljištu i izgradnji.
Do pre neki dan ovaj zakon doživljavan je kao spasonosno rešenje i odgovor vlade na krizu jer su do sada gotovo svi predstavnici međunarodnih institucija i strani investitori kao najveću prepreku za ulaganje u Srbiju označavali nemogućnost kupovine građevinskog zemljišta i složene procedure za dobijanje dozvola i gradnju. Kad je vlada izašla sa nacrtom, zakon je postao predmetom mnogih kontroverzi najviše zbog najave da će svi novi vlasnici privatizovanih preduzeća (koji su cenom preduzeća platili i pravo korišćenja zemljišta) morati da doplate tržišnu cenu zemljišta na kome su njihove firme ako žele da postanu vlasnici, a ne samo korisnici tih parcela. Iz krugova Ministarstva ekologije i prostornog planiranja stižu uveravanja da je kupovina zemljišta po tržišnoj ceni „jedino pošteno rešenje za basnoslovno vrednu zemlju koju su na korišćenje dobili kupci privatizovanih preduzeća. I da bi svaka druga alternativa bila politički i ekonomski neodrživa”.
Vođen vladinim argumentima, deo javnosti dočekao je nacrt zakona kao „najzad pronađeni fer oblik obračuna sa tajkunima” koji sada moraju da plate to što su nekada za male pare kupili fabrike i pravo korišćenja najskupljeg gradskog zemljišta u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.
I deo poslovnih krugova pružio je podršku ovom zakonu. Vlasnik ITM, jedne od najvećih domaćih kompanija, Toplica Spasojević i potpredsednik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj izjavio je u vreme javne rasprave o zakonu „da će on pospešiti domaće građevinarstvo i strana ulaganja. Rešenja su dobra i predstavljaju korak napred u odnosu na predlog od pre nekoliko meseci”.
Ima, međutim, preduzetnika koji smatraju da je predloženi nacrt zakona destimulativan i da će rasterati investitore, da je retroaktivan i revanšistički jer njegovi autori žele da isprave greške u nekim već završenim privatizacijama kako bi se dodvorili javnom mnjenju. „Umesto populističkog, Srbiji treba investitorski zakon koji se neće obračunavati sa obavljenim privatizacijama sprovedenim u skladu sa zakonom. Ne može se sada retroaktivno tvrditi da je neka privatizacija bila loša a obavljena je u skladu sa zakonom. I ne može sprovoditi revanšizam prema poslovnim ljudima koji su po važećim pravilima igre kupili preduzeća, stekli sva prava pa i pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta i na njemu grade u skladu sa urbanističkim uslovima. Zakon mora da stvori izvesnost za poslovanje i država ne sme da pravi lošiji ambijent od onog koji je kreirao prethodni zakon. Nacrt zakona je metafora političke filozofije vlasti, pravljen je po meri popularnosti političara, a ne investicionog tržišta”, argumenti su nezadovoljnih poslovnih krugova koji ukazuju da je u Crnoj Gori i Hrvatskoj isti problem rešen tako što su investitori platili samo taksu na konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.
Kao drugu zamerku nezadovoljni preduzetnici navode da su u nacrtu ovog sistemskog zakona umešana zapravo tri zakona – dva tranziciona (privatizacija građevinskog zemljišta i denacionalizacija kao akumulacija para za restituciju) i jedan sistemski (o planiranju i izgradnji) a jedina veza između njih je ko ima pravo da gradi.
I konsultant za razvoj nekretnina i investicije Mahmud Bušatlija kaže da osim planiranja i izgradnje, nacrt zakona nastoji da reši i pitanje građevinskog zemljišta, restituciju nacionalizovanog zemljišta i legalizaciju bespravno izgrađenih objekata i ocenjuje da svaka od ovih pet oblasti zaslužuje poseban zakon. „Predlog je ishitren, urađen bez potrebnih analiza efekata, potpuno haotičan i nesprovodljiv”, tvrdi Bušatlija i dodaje da novi zakon neće skratiti nego, naprotiv, produžiti vreme za izdavanje dozvola za gradnju.
Za razliku od državnih činovnika i nezadovljnih preduzetnika, Bušatlija smatra da je „stvarni smisao nacrta zakona da sadašnji korisnici građevinskog zemljišta dobiju to zemljište u vlasništvo: „U krajnjoj konsekvenci, reč je o konačnom zaokruživanju procesa tajkunizacije u Srbiji, koji će omogućiti ’velikim igračima’ da konačno postanu vlasnici jedinog što do sada nisu mogli posedovati – građevinskog zemljišta... Prilično je jasno da ovaj zakon treba da posluži jednokratno, isključivo za rešavanje najveće brige vlasnika krupnog kapitala u ovoj zemlji. Oni su godinama sticali prava korišćenja građevinskog zemljišta, što kroz privatizaciju preduzeća, što direktnom manipulacijom sa državnom i lokalnom upravom. Sada je valjda poslednji momenat da se to pravo pretvori u pravo svojine, ne vodeći računa o neposrednoj šteti koja će biti naneta građanima... Poklanjanje građevinskog zemljišta tajkunima, definitivno ostavlja državu bez imovine čijom utilizacijom može da prikuplja sredstva za ostvarivanje osnovne delatnosti – održavanje školstva i zdravstvene zaštite i podmirivanja obaveza prema penzijsko-invalidskom osiguranju.”
Miša Brkić
--------------------------------------------------
Povučen iz Odbora
Odbor za privredu i finansije odbio je juče da se izjašnjava o predlogu zakona.
Predlog je zatim povučen jer se o njemu nisu izjasnili ni Ministarstvo finansija, niti ostala nadležna ministarstva.
[objavljeno: 01/07/2009]
