Izvor: B92, 16.Apr.2012, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postali smo deponija za škart robu
Beograd -- Čak trećina svih primedbi potrošača na kvalitet kupljene robe odnosi se na - obuću. Po broju reklamacija slede mobilni telefoni, veš mašine, frižideri.
Valja reći da je većina obuće na tržištu Srbije deklarisana za suvo vreme, iako pravilnici razlikuju četiri tipa obuće - za suvo vreme, kišu, kućnu i sportsku obuću.
Svaka vrsta opisa na zimskoj obući tipa "za hladno i suvo vreme" može da znači da se trgovac, ili proizvođač, unapred ograđuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ako se dogodi da propušta vodu.
Na osnovu 4.500 inspekcijskih kontrola, koje su u toku prošle godine inicirali kupci, samo u 24 odsto slučajeva proizvod nije imao deklaraciju, što je 0,5 odsto, i zato može da se kaže da ponuda takve robe samo u registrovanim radnjama ima tendenciju smanjenja - tvrde u Tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine. Inače, sva roba koja se nalazi u maloprodaji mora sadržati deklaraciju. Na njoj su podaci o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, o proizvođaču, zemlji porekla, datumu proizvodnje, roku upotrebe, uvozniku, klasi kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost.
Inače, po broju reklamacija prednjače sportske patike. Trgovci često ne prihvataju pritužbe kada se patike rasparaju - tvrde da su neke za trčanje, neke samo za šetnju, druge baš za sport...
Kupci se, zato, sve češće spore sa trgovcima oko uzroka brzog propadanja obuće, odnosno zašto se posle samo nekoloko nošenja rašije, odlepi ili pukne đon...
„Dosta je žalbi na obuću, čak i za najmlađe, koji prave prve korake. Nažalost, uvećava se broj primedbi na kvalitet obuće koje pristižu našoj organizaciji” ,kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Po broju prijava slede potom mobilni telefoni. Odmah tu je i bela tehnika - mašine za pranje veša i posuđa, razna grejna tela, uključujući i ugradne rerne... Sve je slabiji i kvalitet frižidera i klima uređaja.
I Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže da se najveći broj primedbi potrošača odnosi na odeću i obuću. To je, kako je istakao, poražavajuće.
„Postali smo deponija za škart sa Zapada i Dalekog istoka. Problem je u samoj kontroli proizvoda. Nema prave analize i obaveznih standarda konkretno za obuću i odeću. Kada je u pitanju uvoz robe, pravilnici o kvalitetu i mnogi drugi su zastareli i neprimenjivi. Potrošači se tako dovode u zabludu, jer često na tim artiklima piše da je ta roba kontrolisana od strane određenih laboratorija” , kaže Papović.
Papović tvrdi da se borba NOPS-a za izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača nastavlja. Uveren je da će prvi segment koji će rešiti ekipa eksperata koja je došla iz EU, na osnovu IPA projekta, biti izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača.
Zakonom nije propisana obaveza proizvođača niti uvoznika da dokazuje kvalitet robe već samo mora da je deklariše u skladu sa zakonom. Otuda se u praksi često dešava da oštećeni i prevareni kupci, posle svih natezanja i pregovora, ostanu bez ikakvih izgleda da im se šteta nadoknadi.
