Izvor: S media, 02.Feb.2010, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posredovanje države u prebijanju dugova
Saradnici beogradskog Ekonomskog instituta danas su preporučili da se država aktivnije uključi u rešavanje problema nelikvidnosti srpske privrede.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) blokirane račune ima više od 66.000 preduzeća i preduzetničkih radnji, čiji su dugovi 261 milijarda dinara.
Medju blokiranim firmama je 75 odsto malih i srednjih preduzeća, 20 odsto su velika preduzeća, a pet odsto preduzetnici. U blokadi dužnoj od jedne godine je dve >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trećine nelikvidnih preduzečha, a trećina ima blokiran račun duže od tri godine.
Ti podaci, kako je rekao ekonomista Vladimir Vučković, potvrdjuju da oko 22.000 preduzeća praktično i ne postoji, a da još 22.000 dugoročno ne ispunjava svoje obaveze, koje su veće od njihove imovine.
On je na predstavljanju novog broja biltena Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije "Makroekonomske analize i trendovi" ukazao da u centru ekonomske politike treba da budu mala i srednja preduzeća koja najviše utiču na porast nelikvidnosti.
Vlada je, kako je dodao, do sada sprovela samo jedan program za smanjenje nelikvidnosti koji se odnosio na subvencionisane kredite.
Država, prema rečima Vučkovića, ne sme da se upušta u oprost dugova preduzeća nastalih u višegodišnjem periodu, već da se usmeri na mere koje će od duga rasteretiti ona preduzeća koja istovremeno imaju i velika potraživanja.
"Javna preduzeća, na koja se ne odnosi Zakon o stečaju, moraju da ispunjavaju svoje obaveze u ugovornom roku, kako država ne bi bila generator nelikvidnosti", rekao je on i dodao da bi bilo poželjno da država posreduje izmedju poverioca i dužnika u slučajevima kada bi se time obezbedilo finansijsko restrukturiranje dužnika i izbegao njegov stečaj.
Država, kako je predložio Vučković, može i da zaobidje bankarski sektor i da neposredno pomogne privredi tako što će preduzećima obezbediti poreski kredit u trajanju od šest do 12 meseci, ako je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) veća od budžetom planirane.
To bi značilo, kako je objasnio, da se preduzeća u odredjenom periodu oslobode plaćanja PDV-a da bi izmirila svoje obaveze, a da državi vrate drug, sa kamatom, kada povećaju proizvodnju i poboljšaju svoju finansijsku poziciju.
