Izvor: B92, 27.Maj.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslušali Narodnu banku i nadrljali
Novi Sad -- Prošle godine u ovo vreme glavna briga građana i privrednika koji su otplaćivali zajmove indeksirane u evrima bila je kako se zaštititi od deviznog rizika.
Privrednicima je tada predstavljen instrument hedžovanja.
Ali, oni koji su se tada zaštitili danas imaju razloga da se kaju, jer svoje obaveze plaćaju za evro po kursu koji je i za deset dinara veći od srednjeg NBS. Konkretno evro se u januaru hedžovao na 107 dinara.
Sve je počelo u dobroj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nameri. Narodna banka Srbije je predstavila na sajtu ”Devizni hedžing” a održan je i niz konferencija na tu temu u veliki gradovima. Tada je privrednicima objašnjeno da je to ustvari fiksiranje budućih plaćanja u bilo kojoj valuti po unapred poznatom kursu.
Tako se obezbeđuje izvesnost u plaćanju i mogućnost planiranja budućih obaveza. Subjektima se olakšava upravljanje gotovinom i na taj način im se olakšavaju poslovne kalkulacije. Drugim rečima, ako sa bankom ugovorite da vaš kurs vredi, recimo, sto dinara onda za obe strane važi samo ta računica a kursna lista za njih ne postoji.
Ali na početku su skeptični bili i bankari i klijenti. Od 33 banke koliko kod nas posluju samo 14 je u ponudi imalo neke od instrumnete zaštite od deviznog rizika a dve banke su konkretno hedžing ponudile na tržištu.Tokom prošle godine i početkom ove godine sklopljeno je malo ugovora na ovu temu, pa je za klijente banka i šteta manja.
Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da je hedžovanje kod nas ispalo kao kockanje. "Ne treba nikada slepo slušati savete bankara jer oni uvek bolje od klijenta znaju kako će se kurs kretati u dužem periodu. Zbog prirode posla imaju više informaicja. Oni koji su sklopili ugovore o hedžingu ne mogu da ih raskinu i sada su na gubitku", kaže on.
O tome zašto je ovaj instrument zaštite u ovom trenutku postao kontraproduktivan i bankari imaju svoje mišljenje. Jedan od njih, koji nije želeo da se predstavi, objašnjava da u zemlji gde inflacija prelazi deset posto, gde su fluktuacije kursa visoke a gde se za dve godine referentna kamata stopa stigne do 17,75 pa padne na osam dosto pa dosegne 12, prave zaštite od deviznog rizika nema.
Jednostavno, to je neuređeno tržište na kome mehanizmi zaštite koji su uobičajeni u zemljama Evropske unije ne deluju. Zaštita nije moguća. Tek kada se kod nas stvore uslovi kakve imaju razvijenije zemlje i zaštita od rizika će moći da se odvija po istom receptu kao i u Uniji. Odnosno i bankari i klijenti će moći u takvim poslovima da nađu svoj interes.
Dok čekamo da se tržište razvije klijentima se može savetovati samo oprez. Ugovori o hedžovanju sklapaju se na periode od godinu dana i više. Tek kada isteknu i kada klijenti i banka svedu konačnu računicu znaće se ko je dobio ko izgubio.
