Izvor: B92, 11.Dec.2013, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslovni most Srbija " Austrija - Evropa

U Beču se osniva Senat privrede Srbije u Austriji koji ima za cilj da podstakne investitore da ulažu u Srbiji i da iz nje izvoze. Senat privrede Srbije predstavljen je sinoć na skupu Senata privrede Austrije. Tom pirlikom, bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek koji je na čelu Senata privrede Austrije, je rekao da postoji veliki spektar mogućnosti za dalje produbljivanja saradnje Austrije i Srbije i to pre svega u oblasti privrede, posebno poljoprivrede, turizma i infrastrukture. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Na skupu je govorio i Veran Matić, predsednik Borda direktora B92 koji je istakao da u Austriji živi više stotina hiljada ljudi iz naših krajeva koji bi mogli da investiraju u mala i srednja preduzeća u Srbiji. Ovo je deo govora austrijskim privrednicima:

“Nedavno se pominjala brojka od 8.000 onih koji bi bili spremni da investiraju u Srbiju, ali da postoji niz prepreka koje ih onemogućavaju da to učine. Rekao bih da je naša dijaspora zlatni rudnik za razvoj privrede Srbije, a evo i primera koji bi mogao govoriti u prilog tome. Srbija ima spoljnotrgovinski deficit sa Austrijom u iznosu od 374 milioan dolara. Ali jedan region Srbije Timočka krajina ima izvoz u Austriju u iznosu od 5.7 miliona dolara a uvoz iz Austrije od 1,6 miliona dolara što predstavlja suficit od 4 miliona dolara. Ovo znači da ili treba da u Vladu biramo samo ljude iz Timočke krajine ili možda znači da su građani tog regiona koji rade u Austriji uspeli da pronađu model poslovne saradnje koji se može definisati kao uspešan koliko god ovi podaci bili mali deo ukupne razmene”.

Kada se probudi poslovni duh i stvori klima onda je jasno da će dijaspora sa svojim rođacima u rodnom kraju uspeti da napravi uspešne biznis planove i otkrije šta je to što želi austrijsko tržište i sa kakvim kvalitetom.

Austrija je najveći investitor u Srbiji, ali osećam da postoji još mnogo veća želja, još veći potencijal. Siguran sam da se dobro procenjuje da je potencijal rasta u Srbiji mnogo veći nego u nekim drugim krajevima. Ali postoji rezervisanost, nepoverenje, i to je takođe moguće rešiti. Često dolazim u Beč i ono što mi je uvek nedostajalo je neka Srpska kuća, Srpski kulturno poslovni centra ili nešto slično što bi moglo da bude privatno javno partnerstvo srpske države i dijaspore, u okviru koje svoje mesto imaju i Austrija i grad Beč. Naime, nije više samo dovoljno imati nekoga ko deli flajere ili brošure upućuje na adekvatne adrese u Srbiji na kojima ne znamo kako će se provesti. Potrebno je mnogo više, potrebne su institucije koje će izgrađivati poslovno poverenje koje će biti ubedljive. Zamišljam tu instituciju kao onaj centar za čekiranje prtljaga u centru grada pa idete do aerodrome bez prljaga. To jest u tom centru bi se obavilo puno posla za koji je potrebno kada bi se to radilo u Srbiji puno vremena: dobili bi se svi podaci o projektima, kada se odabere projekat analizira se ovde sa austrijskim bankama i osiguravajućim društvima koji već dugo rade u Srbiji i imaju veliko iskustvo. Kada se na taj način proveri investicija ide se u finaliziranje i to opet uz otvaranje vrata odavde iz Beča svih bitnih institucija, obezbeđivanja dozvola itd. Siguran sam da bi to jako puno značilo u angažovanju novih investicija i dijaspore i austrijskih kompanija.

Nove poslovne komunikacija nisu više samo biznis, one predstavljaju i društveno odgovorno ponašanje, uključuju zadovoljstvo, i siguran sam da industrija zabave koju Beograd i Srbija mogu da ponude može da bude sastavni deo biznis strategija. Mi znamo kako da napravimo štimung, atmosferu, ali ne kako i od toga da napravimo sistemski biznis. Verujem da Austrija u tom delu ima dobrog iskustva i sredstava da ulozi u vrhunsku zabavu i turizam što je veliki potencijal u Srbiji danas.

Kultura, gastronomija, organska hrana zajedno, je takođe veliki prostor za invstiranje sa eksploatacijom i u Srbiji i za Evropu. Jedan Austrijanac otvorio je u Beogradu proizvodnju organskog sladoleda i prodavnicu u centru grada koja je već godinu dana veliki hit jer pored organskog sladoleda ima naglašenu atmosferu austrijske kulture u dizajnu, načinu ophođenja sa mušterijama, događajima, koncertima nedeljo prepodne…Spoj tradicionalne bečke kulture sa modernim sladoledom. To je lep primer kako iskoraci u domenu lajfstajla i gastronomije mogu da budu kulturni most koji je više od samog biznisa. Tako jedna mala stvar izazvala je veliki utisak, a ako imamo u vidu da je Austrija najveći invesitor u Srbiji onda je jasno da takvih utisaka sa poslovnim uspehom može biti jako puno.

Pored institucija koje bi kao fabrika produkovale projekte i omogućavale njihovu realizaciju jakoje važna uloga neformalnih ambasadora Srba u Austriji i Austrijanaca u Srbiji. Znam puno onih koji su u Srbiji ostavili značajne tragove jer su bili pravi ambasadori austrijske priverede i kulture. Verujem da takvih ima jako puno i u Austriji, ali je jako važno da se promoviše takva vrsta ponašanja i angažmana, da on dobija i institucionalne okvire. Ovakvi primeri će pomoći da se promene stereotipi vezani za gastarbajtersku dijasporu, dijasporu jeftine radne snage…Centar o kojem sam govorio ne sme biti po modelu zavičajnih klubova već moderni centra koji podseća na već internacionalne Mixer House, KC Grad u Beogrdu i slični, koji će biti mesto i za Srbe i za Austrijance urbane, zainteresovane za savremenu kulturnu razmenu pored biznisa, a ne samo za folklore i ćevapčiće.

Kreativna industrija ima ogroman potencijal za razvoj i u Srbiji ali i u spsko austrijskoj razmeni. Izuzetna kreativnost u Srbiji, može predstavljati konkurentnu energiju u Austriji . Kvalitetna i jeftinija proizvodnja u marketingu, štamparstvu, i tako dalje, na relaciji Beč Beograd mogu biti ključ uspeha, kao što je to mlada ali globalno uspešna marketinška agencija NOA koju je osnovao jedan mladi Srbin ovde u Beču a koja danas ima razgranat biznis od Beograda do Njujorka.

Potrebno nam je poverenje, vera… Moram da priznam da danas u Srbiji je poverenje, optimizam, vera na veoma niskom nivou. Jedan moj prijatelj registrovao je nedavno društvo koje se zove “Ja verujem u Srbiju”. Ovaj slogan korišćen je na jednoj poslovnoj turneji u Americi , i nekako ubeljivije izgleda kada se izgoverao na engleskom “I believe in Serbia” jer često u Srbiju mnogo više od nas samih veruju stranci. Siguran sam da će kada budete vi ovde u sali austrijski poslovni ljudi govorili Ich… To biti najubedljivije i da ćete svojim angažamanom i nama vratiti veru u sebe i svoje ogromne potencijale”.

Nastavak na B92...