Izvor: B92, 23.Mar.2012, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci štede, za plate ne haju
Beograd -- Kada stupe na snagu zakonske odredbe prema kojima banke neće moći da isplate zarade zaposlenima ako poslodavac platio porez i doprinos zarade će biti neizvesne.
Poslednji statistički podaci govore da je sve manje poslodavaca koji redovno izmiruju svoju obavezu prema radnicima, odnosno da ih je u privrednom sistemu svega 18 odsto.
U redovne su, naravno, uračunati i svi oni koji svoja primanja dobijaju iz budžeta, a oni čine, da podsetimo, jednu petinu ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaposlenih.
Od kada je predloženo da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa pre isplate zarada građanima Udruženje banaka Srbije je bilo protiv takvog rešenja. Upravni odbor UBS koji čine devet vodećih banaka u zemlji podneo je zahtev za ocenu ustavnosti ovog propisa. Ovo kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i ističe da nikada ovo udruženje nije dalo saglasnost Poreskoj upravi za kontrolu građana.
Poslodavci budžetu, na ime socijalnih doprinosa, trenutno duguju 254 milijarde dinara, i to pošto je od početka ove godine naplata povećana za 11 odsto. Od 1. jula njihovi zaposleni strepeće i za platu.
Grube procene kažu da najmanje 50.000 firmi u Srbiji iz meseca u mesec preskaču plaćanje poreza na plate, doprinosa za zdravstveno i penziono, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Njihovi zaposleni nemaju overenu knjižicu, a godine rada im tope penziju. Poslodavci budžetu na ime socijalnih doprinosa trenutno duguju 254 milijarde dinara.
Vlasnici privatnih preduzeća kažu da su retki ti koji su mogli da opstanu, a da ne plaćaju obaveze.
U Poreskoj upravi, koja je i inicirala izmenu ovog zakona, računaju na interes preduzeća da posluju legalno. U suprotnom - nestaće.
"Ubeđen sam da će poštovati odredbe ovog zakona" , kaže Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave
Od 1. jula kada firma pokuša sa računa matične banke da podigne novac za isplatu zarada, to neće moći da učini, ako ne plati i poreze i doprinose. Da građani ne bi jednog dana, kada dođu do šaltera PIO fonda, saznali da im poslodavac nije uplaćivao doprinose. I to ne znači da će banke kontrolisati naplatu doprinosa, kontrolisaće i dalje Poreska uprava.
Pitanje je, međutim, kako će se dug smanjiti, a naplata poboljšati kada su među najvećim dužnicima firme u restrukturiranju. One u kojima je privatizacija poništena, ili potencijalnim kupcima nikada nisu ni bila interesantna, a status ih štiti od prinudne naplate. Agencija za privatizaciju, u čijoj su one nadležnosti, trenutno ne vidi rešenje.
"Još nismo razgovarali kako će se ova mera sprovoditi, ali kako je sistemsko rešenje u pitanju, morao bi da se odnosi na sve" , kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.
"Da li će restrukturiranje da obezbedi izuzeće, ne znam, ali za neka preduzeća je zaista pitanje da li će imati mogućnosti da izmiruju poreze i doprinose. Od 2008. godine nam je bilo važno da se ljudima obezbede bilo kakva primanja, makar i bez poreza i doprinosa. Kao jedino moguće rešenje vidim da se nekako iskoristi imovina kojom ta preduzeća raspolažu" , navodi Cvetković.
