Izvor: Politika, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci neće masovno otpuštati radnike
Na početku krize stradaju oni radnici koji nisu najneophodniji, kasnije se poslodavci radije odlučuju za smanjenje plata, nego broja zaposlenih – kaže profesor Mihail Arandarenko
Iako kriza, za sada, nema dubok uticaj na tržište rada, ono se, za razliku od ekonomije ukupno, mnogo sporije oporavlja. U proseku je potrebno do tri godine da se tržište rada vrati u prethodno stanje, tvrdi za „Politiku” Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta. Prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s kraja prošle godine, u Srbiji ima 460.000 nezaposlenih i do masovnog otpuštanja radnika, na sreću, još nije došlo.
– Moja procena je da se to u Srbiji neće ni desiti. Podaci Međunarodne organizacije rada, zasnovane na iskustvima zemalja koje su prošle ekonomske krize, pokazuju da pad bruto domaćeg proizvoda ne prati istovremeni pad broja zaposlenih na tržištu rada. Jaz koji pokazuje povećanje nezaposlenosti za sada mnogo je plići od onog koji pokazuje ukupni pad ekonomije, međutim iz njega se mnogo teže izlazi. U prilog tome govori i ono što se trenutno dešava na srpskom tržištu rada – smatra Arandarenko.
Na početku krize, kažu analize, stradaju oni radnici koji nisu najneophodniji poslodavcima. Posle toga direktori privatnih preduzeća odlučuju se pre za smanjenje plata zaposlenima raznim mehanizmima, nego za masovna otpuštanja.
– Ukoliko postoje nagoveštaji da kriza može da se prebrodi, u firmama će pre gledati kako da sačuvaju radnike, nego da se izlažu trošku prilikom otpuštanja, plaćanju eventualnih otpremnina, pa onda zatim ponovo, kad kriza prođe, uslede izdaci za prijem novih radnika – uveren je naš sagovornik.
On je primetio da su neke od vladinih mera doprinele očuvanju broja zaposlenih, naročito kada je reč o subvencionisanim kreditima za privredu u kojima se privrednici obavezuju da neće otpuštati zaposlene, ali i program „Prva šansa”, kojim se zapošljavaju mladi pripravnici.
Međutim, naš sagovornik veliki problem vidi u strukturi zaposlenih, jer kako kaže, čak trećina onih koji imaju posao spadaju u grupu samozaposlenih i pomoćnih članova domaćinstva.
– To nije dobar indikator, jer se prosek ranjive zaposlenosti u zemljama Evrope kreće od 10 do 15 odsto. Statistički gledano, Grčka je u istoj situaciji kao Srbija, ali za razliku od njih, naša trećina radnika je stvarno ranjiva, jer je Grčka turistička zemlja i veliki broj onih koji se samozapošljavaju radi u sektoru turizma i usluga. Loše je i to što kod nas, na primer ima 600.000 poljoprivrednika što je mnogo više od potrebnog broja koji može da proizvede istu količinu poljoprivrednih proizvoda – kaže Arandarenko.
On smatra da će sada verovatno doći do promene atraktivnosti pojedinih zanimanja. Kako kaže, rad će, naročito u realnom sektoru, malo dobiti na ceni.
– Na privlačnosti će izgubiti mnoga zanimanja koja su donedavno bila veoma dobro plaćena, posebno u finansijskom sektoru. Doskoro je, recimo, tržište kapitala bilo vrlo aktuelno, tu se već vidi da se smanjuje broj zaposlenih u berzanskom posredovanju. Bilo bi dobro da se interesovanje poslodavaca i investitora sada preusmeri prema realnom sektoru, da se više traže inženjeri, tehnolozi, stručnjaci iz oblasti proizvodnje. Takođe bi bilo poželjno da i plate zaposlenih u realnom sektoru manje zaostaju od zarada u oblasti finansija – predviđa naš sagovornik.
Kako kaže, u svim zemljama iz regiona zapadnog Balkana, osim možda u Albaniji, očekuje se pad BDP-a. Očigledno je da kriza nije zaobišla ni balkanske zemlje.
– To ne znači da će tako biti i ubuduće, jer će se kriza u ovako izolovanim ekonomijama jače osetiti kasnije. Što su manje integrisane zemlje, kao što su Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, manje su pogođene krizom. Pitanje je sada koliko će se taj uticaj osećati kada se kriza završi. Moja procena je da će socijalne posledice krize i problemi na tržištu rada trajati mnogo duže od same krize, iz koje se tehnički izlazi kad stope privrednog rasta ponovo postanu pozitivne. Poslodavci će i dalje biti obazrivi prilikom novog zapošljavanja, a svi zajedno – i kao država i kao pojedinci – moraćemo manje da trošimo nego pre krize – upozorava Arandarenko.
A. Nikolić
[objavljeno: 23/05/2009]
