Izvor: B92, 15.Apr.2011, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci ipak ne daju 102 dinara
Beograd -- Unija poslodavaca Srbije nije prihvatila povećanje minimalne cene rada na 102 dinara od juna meseca jer ocenjuje da je to kontraproduktivno za privredu.
Za privredu je to neprihvatljivo u trenutku kada se još uvek gube radna mesta i smanjuje broj aktivnih privrednih subjekata, navode iz tog udruženja poslodavaca.
Ipak, kako se ističe, konačni odgovor na predlog da se od juna za osam odsto poveća zarada, doneće Izvršni odbor Unije na sednici u ponedeljak 18. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aprila.
Predstavnici države, sindikata i poslodavaca dogovorili su juče minimalnu cenu rada od 102 dinara i najavili da će sporazum biti potpisan sledećeg četvrtka.
Dan posle te objave, međutim, Unija poslodavaca Srbije objavila je da se ne radi o konačnom dogovoru.
Prema navodima iz saopštenja, na jučerašnjem sastanku usvojena je konačna verzija Socijalnog sporazuma, iako je predsednik Unije poslodavaca imao velike zamerke na to što vlada kao predlagač sporazuma u njega nije unela zahteve poslodavaca kao što su zakonsko ograničavanje rokova plaćanja, ograničavanje trgovinskih sporova kod naplate spornih potraživanja, podizanje neoporezivog dela zarade do nivoa minimalne zarade... U sporazum je uneto da država mora poštovati obavezu redovnog plaćanja privatnom sektoru i da se moraju ograničiti iznosi lokalnih komunalnih taksi, ali ne u formi obavezujućih zaključaka, već preporuke da se poštuju već utvrdjeni zakonski propisi i kodeks dobrih poslovnih partnera.
Iz Unije navode da će se na taj način minimalna zarada u jednoj nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska podići na 60 odsto prosečne zarade u privredi, po čemu će Srbija postati neslavni evropski rekorder (maksimalni udeo minimalne plate u prosečnoj zaradi u privredi je u Luksemburgu i iznosi 52,74 odsto), obrazloženo je u saopštenju Unije poslodavaca.
Unija smatra da bi se povećanje moglo prihvatiti samo ako bi se i država kroz podizanje neoporezivog dela zarade odrekla svog dela prihoda u budžetu i tako kompenzovala ovaj trošak preduzećima.
Povećanje minimalne zarade odgovara državi, jer će ona imati za osam odsto veće prihode od poreza na zarade od planiranih i u trenutku dok se preduzeća bore da opstanu i ostanu likvidna i sačuvaju radna mesta neodgovorno je da sindikati traži nerealna povećanja, a država profitira na podizanju minimalne zarade.
Nema Opšteg kolektivnog ugovora
U saopštenju je, takođe, navedeno da neće biti potpisivanja novog Opšteg kolektivnog ugovora i Unija poslodavaca je demantovala sve ovakve navode i izjave, jer u ovom trenutku veliki deo privrednih subjekata u Srbiji nije u stanju da ispoštuje ni zakonske obaveze iz Zakona o radu i drugih zakona koji regulišu finansijska opterećenja privrede.
Kolektivno pregovaranje jeste obaveza Unija poslodavaca kao reprezentativne organizacije poslodavaca i po isteku Opšteg kolektivnog ugovora 8. maja svakako će biti sastanaka sa sindikatima.
Međutim, privreda će svoje odnose sa sindikatima i zaposlenima, a posebno finansijske obaveze uređivati isključivo putem granskih kolektivnih ugovora, kao što je to već urađeno u grani poljoprivrede i građevinske industrije.
Privreda će takođe insistirati da je država oslobodi plaćanja obaveze poreza i doprinosa na topli obrok i regres, ukoliko Vlada Srbije zaista želi da stimuliše dalje potpisivanje granskih kolektivnih ugovora.
Bez ovih poreskih olakšica topli obrok i regres, koji su zahtev sindikata, bi u proseku koštali poslodavce između 52 i 110 evra po zaposlenom mesečnom, što je u ovom trenutku izvan finansijskih mogućnosi značajnog broja privrednih subjekata.
