Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci duguju 1,5 milijardi evra
Na ime neplaćenih doprinosa Fondu penzionog i invalidskog osiguranja, od 2004. godine do danas privatna i državna preduzeća, zanatlije, samostalci duguju državi gotovo milijardu evra. Kad se tome dodaju i kamate, dug se penje na milijardu i po evra.
U filmskoj verziji misije spejs-šatla, astronaut, dobivši od kolege odgovor koji je dan, sa olakšanjem zaključuje: „Dobro je, stići ćemo da uplatimo porez". Ipak, nisu ga uplatili. Šatl je eksplodirao prilikom ulaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Zemljinu orbitu. U filmovanoj biografiji Ričarda Niksona, Entoni Hopkins, koji tumači lik američkog predsednika, u jeku afere Votergejt, pita sebe i saradnike: „Zašto me mrze (Amerikanci) kada redovno plaćam porez?" U Srbiji te (ne)skrivene poruke američke filmske industrije smatraju običnom besmislicom. Jedna smo od retkih, ako ne i jedina evropska zemlja u kojoj svaki treći zaposleni ne uplaćuje doprinose.
Poslodavci, bili oni privatni ili državni, godinama ne uplaćuju doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje zaposlenih. Samostalne delatnosti duguju Fondu PIO 16 milijardi dinara, osam milijardi više duguju poljoprivrednici, dok dug privatnih i državnih preduzeća iznosi 34 milijarde dinara. Sveukupno, dakle, teret (ili korist, kako za koga) ove „zaboravnosti" iznosi 74 milijarde dinara.
Zanimljivo je da taj dug nije deo „pretpetooktobarskog miraza", kako je u parlamentu rekao poslanik iz redova LDP-a Slobodan Maraš, već je nastao za nepune poslednje četiri godine, od 2004. naovamo. Dug je samo za prvih devet meseci ove godine narastao za dodatnih deset milijardi dinara, dakle više od sto miliona evra.
„Peglanje" budžetskog deficita i njegovog svođenja, po preporuci MMF-a, sa 2,7 na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, do pre nedelju dana smatralo se nemogućom misijom. Koliko je to evra, objasnio je savetnik za makroekonomsku politiku premijera Mirka Cvetkovića, profesor Jurij Bajec: „... negde oko 500 miliona". Dugovi po osnovu neplaćenih doprinosa Fondu PIO daleko nadmašuju taj iznos - iznose gotovo 870 miliona evra. Sa kamatama ta suma se penje na fantastičnih 1,5 milijardi evra.
Nedavnom odlukom vlade „zaboravnima" se čini još jedan ustupak: ko isplati dug do kraja godine, biće mu oproštena kamata. Onima, pak, koji pare za dug skupe do kraja marta sledeće godine, briše se 75 odsto kamate, dok će oni, koji tu zakonsku obavezu izmire do 30. juna, platiti svaki drugi dinar kamatne obaveze. Koliko će poslodavce ova mera prevaspitati? Da li su, s druge strane, kaznene mere dovoljne ubedljive da se prisete zakonskih obaveza i koliko se poslodavcima, od zanatlija do tajkuna i partijskih poverenika na direktorskim mestima, isplati da izmire kamatni dug ili da se izlože udaru sankcija. Nije neophodno znanje više matematike da bi se došlo do odgovora.
Prekršajnom prijavom za neuplaćene doprinose zaprećene su kazne od 3.000 do 200.000 dinara. Sudije za prekršaje mahom donose presude najnižeg iznosa - 3.000 dinara za one koji izbegavaju da uplate milionske svote doprinosa. Nisu retki slučajevi da se sud proglasi nenadležnim, a još češće se dešava da ne bude naplaćena ni sitnina od „tri crvene", jer predmeti zastarevaju.
Kako to izgleda u praksi? Od oko 223.000 osiguranika novosadske filijale Fonda PIO, poslodavci su, za 2007. godinu, predali neophodnu dokumentaciju za 112.000 zaposlenih. U zaječarskoj filijali, od 28.000 osiguranika za osam hiljada nisu uplaćeni doprinosi. Zanimljivo je da su Novopazarci bili ažurniji dok se filijala Fonda PIO nalazila u Kraljevu, a sada, kada se preselila u Novi Pazar, slabije se snalaze, ne mogu da je pronađu. Poslodavci su obrasce M4 predali za samo 8.000 radnika iako je na evidenciji osiguranika 38.000 zaposlenih. U Užicu je, čini se, najbolja situacija. Čak 80 odsto zaposlenih može mirno da čeka penziju, dok je u Sremskoj Mitrovici tek svaki drugi obrazac zaposlenih predat matičnoj evidenciji. Slična je situacija i u Beogradu gde je od 650.000 osiguranika doprinos plaćen za 356.000 zaposlenih...
Nije izveden precizna računica, ali se smatra da doprinose prema Fondu PIO u Srbiji ne plaća 20.000 preduzeća, kao i 35.000 preduzetnika i ostalih građana. Možda aktuelna vlast misli da nije ni kriva ni dužna za ovu situaciju. Krivi su oni pre nas - reći će neko. Ali, država jeste kriva, jer toleriše nepoštovanje zakona. I šta više gaji i prihranjuje poresku nedisciplinu s „prinosima" kakve ne beleži nijedna evropska ekonomija. Na duži rok, država će biti i dužna - kada hiljade radnika stasalih za penziju shvate da su im poslodavci pojeli godine radnog staža, bez kojih neće moći da ostvare svoje pravo na „mirnu starost".
Unija poslodavaca: Dug zanemarljiv
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Novac da je dug od 16 miljardi dinara, koji su napravili poslodavci u samostalnim delatnostima, zanemarljiv u odnosu na novac koji su uplaćivali.
- Tih 16 milijardi, iako nije mala suma u pitanju, ne čini ni jedan odsto novca koji je uplaćivan u penzioni fond samostalnih delatnosti. Brojni su razlozi zbog kojih poslodavci ne uplaćuju doprinose. Moguće je i da je umro pa da njegovi nasledinici nisu mogli da se snađu, moguće je da je poslodavac postao invalid, da mu nije išao dobro posao pa nije imao za porez itd. Ali najbolji pokazatelj kako je radio Penzioni fond samostalnih delatnosti jeste da je u njemu na jednog penzionera bilo sedam zaposlenih i da je taj fond stalno imao suficit - ističe Avramović.
