Izvor: Politika, 08.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle pomfrija u traktore
Iskorišćeno jestivo ulje se i kod nas koristi za proizvodnju biodizela ili mešanje sa dizelom
Kada je kalifornijska policija nedavno privela jednog Amerikanca, pošto je ispred restorana brze hrane pokušao da ukrade oko 300 galona iskorišćenog jestivog ulja, javnost je zapanjeno pitala – šta će mu to? A kada je Amerikanac odgovorio da je iskorišćeno ulje odlično za proizvodnju biodizela, ali da je poslednjih meseci drastično poskupeo njegov otkup, što ga je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i navelo na krađu, nametnulo se pitanje šta se radi s „potrošenim” uljem u Srbiji.
Baca li se, ili se, ipak, „namešava” s dizelom i koristi kao gorivo?
U trenutku kada cena nafte na svetskim berzama ne prestaje da raste, a u Srbiji korišćenje obnovljivih izvora energije nekima zvuči kao „egzotika”, iskorišćeno jestivo ulje se i kod nas koristi za proizvodnju biodizela ili se meša s običnim dizelom.
Tanja Đukić, v. d. direktora „Mekdonaldsa Srbije”, jednog od najvećih lanaca restorana, kaže da oni već 20 godina iskorišćeno biljno ulje skladište i predaju firmi registrovanoj za reciklažu nemetalnog otpada.Jestivo ulje se očisti od ostataka hrane i vode i preda ovoj firmi. Ono se potom koristi isključivo u skladu sa zakonskim propisima, za proizvodnju metil-estra, što je stručno ime za biodizel,i glicerola, a izričito je zabranjeno za proizvodnju ljudske i životinjske hrane.
Prema njenim rečima, sa firmom koja otkupljuje ovo iskorišćeno jestivo ulje „Mekdonalds” ima ugovor koji ga obavezuje kako da postupa sa tim otpadom.
Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore, kaže da je korišćenje već iskorišćenog jestivog ulja za proizvodnju biodizela ili mešanje sa dizelom praksa i u Evropi i u svetu, ali se kod nas još ne praktikuje u većoj meri.
– Država, međutim, nikada neće biti investitor u obnovljive izvore, već će stvarati atraktivne uslove kako bi se privatni investitori uključili u ove poslove – kaže Stojadinović. – Ako se uzme u obzir da se u Srbiji godišnje potroši oko 140.00 tona jestivog ulja i da oko 40.000 tona ostane u hrani koja se u ulju sprema, Srbija bi samo na ovaj način godišnje dobila 100.000 tona biodizela ili dizela D-2, što je petina godišnjih srpskih potreba.
Kod nas iz uljane repice godišnje može da se proizvede oko 200.000 tona biodizela, što znači da bi sa gorivom dobijenim iz iskorišćenog jestivog ulja Srbija mogla da pokrije 15 odsto ukupnih godišnjih potreba za dizelom, zaključuje Stojadinović.
Doduše, Srbija je pre nešto više od godinu dana dobila svoju prvu fabriku za proizvodnju biodizela iz uljane repice. U Šidu je izgradila „Viktorija grup”, u okviru fabrike sirovog ulja „Mladost”, ali se posle nekog vremena ipak preorijentisala na proizvodnju za sada isplativijeg jestivog ulja. Inače, godišnje je trebalo da proizvodi oko 100.000 tona ovog pogonskog goriva.
J. Petrović
[objavljeno: 09/06/2008.]
