Izvor: Politika, Tanjug, 29.Nov.2009, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posle izveštaja – kazne

Generalni državni revizor najavljuje zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i eventualno prijave za krivična dela protiv prekršioca zakona

U očekivanju da nadležni parlamentarni odbor za finansije izveštaj o reviziji prošlogodišnjeg budžeta razmotri pre predloga budžeta za narednu godinu, Državna revizorska institucija će tokom ove nedelje razvrstati sve evidentirane nepravilnosti u trošenju državnog novca i, na osnovu prikupljene dokumentacije tokom revizije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rangirati ih prema težini povrede dobrog poslovnog ponašanja ili, jednostavnije rečeno, težini povrede propisa.

Čim se Odbor izjasni o revizorskom izveštaju, onde gde su tokom revizije otkrivene materijalno značajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja odnosno krivičnog dela, Državna revizorska institucija će, kako to zakon nalaže, bez odlaganja nadležnim državnim organima podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu. Uz to javnog pravobranioca će obavestiti o kontrolisanim institucijama, odnosno pravnim licima koja su sa njima poslovala, a koji su naneli štetu javnoj imovini.

Ovo je u izjavi za „Politiku" juče najavio predsednik Saveta Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Radoslav Sretenović, odgovarajući na pitanje javnosti „šta posle konstatacija iz izveštaja – da li će i kada oni koji su nezakonito koristili novac poreskih obveznika za to i odgovarati i kakve im kazne sleduju”.

Državna revizorska institucija će, kaže, kako to i zakon nalaže, pokrenuti postupke i podneti prijave protiv pojedinaca i institucija onom organu, za koji oceni da u granicama svoje nadležnosti može da preduzme mere protiv korisnika javnih sredstava koji su prekršili obaveze dobrog poslovanja. Sudove, tužilaštvo, MUP i druge organe kojima se DRI obrati zakon obavezuje da na zahtev ove institucije odgovore u roku od 30 dana: da obaveste DRI koje su mere preduzeli, odnosno, ako ništa nisu učinili obrazlože zašto nisu.

Paralelno sa pokrenutom procedurom pred pomenutim organima, o slučajevima teškog kršenja zakona Državna revizorska institucija će obavestiti i Skupštinu. Radno telo Skupštine, nadležno za nadzor budžeta i drugih javnih sredstava, odnosno skupštinski odbor za finansije posle obavljenog pretresa, na koji se poziva i korisnik javnih sredstava, doneće, u granicama svoje nadležnosti, zaključak o preporukama i merama koje treba preduzeti. Teško kršenje obaveze dobrog poslovanja prekršioce može koštati i gubitka funkcije. Po zakonu, Državna revizorska institucija upućuje nadležnima poziv za razrešenje odgovornog lica (jednog ili više) i o tome obaveštava javnost. Organ kome je uručen poziv za razrešenje odgovornog lica, o pozivu mora odlučivati i o svojoj odluci obavestiti Državnu revizorsku instituciju u roku od 15 dana.

Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji predviđene su i prekršajne kazne od 5.000 do 50.000 dinara za kršenje procedure u postupku i posle revizije, počev od kazne za one koji ne dostave revizoru potrebne podatke i dokumente u propisanom roku do kazne za nepodnošenje izveštaja po zahtevu revizora za otklanjanje nepravilnosti. Novčano će za prekršaj biti kažnjene nadležne institucije i pojedinci koji ne odgovore na zahtev za razrešenje prekršioca u slučaju teže povrede dobrog poslovnog ponašanja.

Mada se generalni državni revizor još uzdržava od kvalifikacija težine povreda zakona u pojedinačnim slučajevima, ako je suditi po nepravilnostima evidentiranim u prvom revizorskom izveštaju, razloga za brigu od daljih poteza Državne revizorske institucije ima u svim kontrolisanim ministarstvima, direkcijama i upravama. Reklo bi se ponajmanje u Ministarstvu za nauku i tehnologiju, na čiji rad su revizori, sem nekih čini se proceduralnih nedostataka, imali najmanje primedaba, a najviše u onim institucijama koje su grubo kršile zakon o javnim nabavkama. Na čelu liste su sasvim sigurno Uprava za zajedničke poslove republičkih organa zbog stotine miliona dinara vrednih nabavki i to bez tendera ili i bez zaključenih ugovora, i Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje se protiv komaraca, ambrozije, krpelja borilo tako što je poslove ukupno vredne 300 miliona dinara poverilo mimo tenderske procedure. Stranice nepravilnosti revizori su ispisali i tokom kontrole nabavki kompjuterskih i usluga informisanja u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje, kako nezvanično saznajemo, nije dobilo prelaznu ocenu revizora za način na koji je koristilo državni novac.

Vesna Jeličić

--------------------------------------------------------------------------

Ministarstvo rada: Nije bilo nepravilnosti

Ministarstvo rada i socijalne politike negiralo je danas bilo kakve nepravilnosti u svom radu, a posebno one koje se odnose na održavanje velikog informacionog sistema u tom ministarstvu, koje su u javnost iznete u Izveštaju budžetskog revizora.

Kako je Tanjugu rekla sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Tanja Matić, u Ministarstvu su zatečeni i žele da veruju da je reč o nesporazumu, jer za svaki postupak postoji racionalno objašnjenje.

Matićeva je navela da je budžetski revizor bio obavezan da u, zakonom predviđenom roku od 30 do 90 dana, napravi poravnanje svojih nalaza s primedbama Ministarstva, što nije učinjeno. Umesto toga, budžetski revizor je sa Izveštajem izašao u javnost.

Ona je objasnila da „ne stoje” zamerke državnog revizora u vezi sa korišćenjem kompjuterskih usluga, jer se tu radi o „zatečenim ugovorima”, sklopljenim 2004, 2006. i 2007. godine. Tanjug

[objavljeno: 30/11/2009]

Nastavak na Politika...