Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle MMF-a i guverner preslišava ministre
Još nije poznat set mera koje će sledeće nedelje zajednički definisati NBS i nadležni ministri kako bi sprečili cenovne šokove
Mi možemo da doprinesemo stabilnosti cena, ali ono što ne možemo jeste da utičemo na to kolike će biti cene poljoprivrednih proizvoda, kao što ne možemo ni da smanjimo veliku javnu potrošnju. Ovim rečima je guverner Dejan Šoškić objašnjavao nemoć Narodne banke Srbije da u ovoj godini inflaciju zadrži ispod planiranih osam odsto. Uveren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da fiskalna i monetarna politika moraju da idu ruku pod ruku, prvi čovek centralne banke zatražio je sastanak sa članovima Cvetkovićevog kabineta kako bi zajednički definisali set mera za odbranu cena. Tako će sledeće nedelje, kad Misija MMF-a predvođena Albertom Jegerom napusti Beograd, guverner sesti za isti sto sa predstavnicima izvršne vlasti.
Ono što je zasad poznato jeste da će svako ministarstvo, u okviru svojih nadležnosti, predložiti šta bi u narednom periodu moglo da se učini kako bi se sprečili cenovni šokovi. U rukama guvernera je nekoliko instrumenata, ali očigledno nedovoljnih da bi ova institucija ostvarila svoj osnovni cilj, a to je odbrana cena. To je nedavno naglasio i Boško Živković, predsednik Saveta guvernera, ističući kako NBS može da iskoristi sve mere koje joj stoje na raspolaganju ali da ne može da neutrališe efekte fiskalne politike.
Zasad još nije poznato da li će se za stolom za kojim će sedeti guverner i nadležni ministri naći neko rešenje za stabilizaciju cena. Razgovori će ići u pravcu „privremene liberalizacije”, jedino je što je dosad moglo da se čuje iz centralne banke.
Međutim, Ivana Dulić-Marković, bivša ministarka poljoprivrede, upozorava da bi naročito opasno bilo ako bi se to učinilo preko noći.
– Bojim se da će rešavanjem jednog problema nastati gomila drugih. Ne može se monetarna politika rešavati na štetu poljoprivrede. Privremena liberalizacija ne radi se bez detaljne analize, to ne može da se učini na jednom sastanku. Strašno je komplikovano, na primer, ukinuti carine ili prelevmane na nekom poljoprivrednom proizvodu jer je tu reč o celom tržišnom lancu. Znate, ako na primer to učinite sa kukuruzom, to će se osetiti od cene stočne hrane, preko mesa, pa do kobasice – objašnjavala je Dulić-Marković.
Ona se slaže sa ocenom da je hrana u Srbiji poskupela više nego u susednim zemljama, ali to je strukturni problem poljoprivrede kao sektora. Sada svi vidimo rezultate monopola na tržištu, kao i načina na koji se subvencioniše poljoprivreda iz budžeta.
– Neće se problem mleka rešiti jeftinijim uvozom. Naša muka je što je produktivnost u toj industriji nedovoljna – kaže naša sagovornica.
Bilo kako bilo, u centralnoj banci su svesni da će inflatorni pritisci dogodine dolaziti iz nekoliko odvojenih izvora i da će guverneru zato biti potrebna pomoć izvršne vlasti da obuzda cene. Guverner Šoškić objašnjava da bez obzira na to što nas čeka godina izazova, NBS ne odustaje od svog zacrtanog cilja, a to je da inflacija u 2011. godini ne pređe planiranih šest odsto. Izazove je guverner Šoškić sam nabrojao. Osim očekivanog rasta cena hrane, pritisak će biti i januarsko odmrzavanje plata i penzija, Jer, prema formuli koju je Vlada Srbije dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom, plate i penzije će biti veće za onoliko koliko u drugoj polovini ove godine bude iznosila inflacija.
– S obzirom na to da je rast cena veći, onda će i trošak odmrzavanja biti veći nego što smo planirali – konstatovao je Šoškić. – Takođe, pritisak će biti i najavljena povećanja regulisanih cena. I naravno, naredne godine svi se pripremaju za izbore i verovatno će stege po pitanju potrošnje biti malo i popuštene. To sve znači da nas čeka godina izazova, ali mi ne odustajemo od svog zacrtanog cilja. A to je stopa inflacije od 4,5 plus, minus 1,5 odsto – kazao je guverner i dodao da je veća potrošnja najveći izvor inflatornih pritisaka.
A. Nikolić
objavljeno: 04.11.2010.
.jpg)
