Izvor: Politika, 05.Apr.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici ne znaju šta je revizija
Sa izveštajem DRI nije trebalo ni iću u skupštinu, jer će se uočenim popustima korisnika budžeta baviti jedino – sudije za prekršaje
Prošlonedeljnu skupštinsku raspravu o rezultatima revizije državnog budžeta za 2008. najbolje ilustruju reči ministra prosvete Žarka Obradovića, koji, s pravom, konstatuje da je „izveštaj pozitivan”, ali da će konačnu reč, ipak, dati sudije za prekršaje. Iz toga proizlazi da će strukovnu ocenu državne revizije, kao vrhunske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontrolne institucije, o propustima korisnika budžetskih sredstava dati sudija za prekršaje, organ koji ni kriv ni dužan mora da se time bavi. Ali, i to smo mi. Da dobru ideju i tekovinu razvijenog sveta zbog sitne politike, ako treba, i u blato bacimo, kaže za naš list prof.dr Ljubiša V. Stanojevića sa Katedre za računovodstvo i reviziju Univerziteta „Singidunum” i postavlja pitanje –da li je sa ovako delimično i nekompletno urađenim revizijama trebalo uopšte da se ide u Skupštinu na bilo kakvu raspravu?
– Za prekršaje, koje je u anketi budžetskih korisnika „otkrila” državna revizija, bilo je dovoljno da se starešinama tih organa, odnosno, kako je rekao i sam premijer Mirko Cvetković po prvom obelodanjivanju izveštaja, „knjigovođama” skrene pažnja na propuste u vođenju ili knjiženju promena na računima. Ili, što je, takođe, osnovna funkcija DRI, da ukaže internim revizorima na uočene greške u „koracima” i da ih na osnovu tog službenog upozorenja dovedu u sklad s pravilima”, kaže dr Stanojević.
Ovako, po njemu, ispada da DRI nije ispunila osnovnu kontrolnu funkciju, pre svega, zakonitosti i ekonomičnosti trošenja budžetskih para. Nije reč, dakle, o nespremnosti DRI da se uhvati u koštac sa suštinskim problemima korišćenja budžetskih resursa, već o nedostatku stručnosti.
Na takav zaključak upućuje i činjenica da je revizija rađena na nedovoljnom uzorku iako postoje određeni metodi uzorkovanja koji omogućuju veliku tačnost zaključaka.
Glavna primedba našeg sagovornika je da je državni revizor pogrešno primenio metodološke postupke revizije državnog budžeta, samim tim što se njegovi nalazi odnose na proceduralne, a ne suštinske greške. On smatra da osnovni princip revizije jeste koncept materijalnosti. Kao kod krivičnih dela, za sve se mora imati čvrst dokaz i (ne)delo.
– Ako nalazi državnog revizora nisu utvrdili materijalne greške ili bilo kakvu krivotvorenu radnju, zloupotrebu službenog položaja, onda je izveštaj revizije „pozitivan”. Nema nikakvog smisla podnositi prekršajne prijave, jer se može naložiti resornim ministarstvima da se procedure isprave. Drugo esencijalno pitanje na koje državni revizor nije odgovorio jeste da li su se budžetska sredstva koristila na ekonomičan i svrsishodan način? Da li je efekat uloženih budžetskih sredstava, shodno tržišnim kriterijumima. Da li su, recimo, troškovi u ministarstvima, gde je rađena revizija, znatno veći od potrebnih i iz kojih razloga? Da državni revizor nije metodološki ispravno primenio postupak obavljanja revizije ukazuje i njegov odgovor na pitanje oko uvođenja internih kontrola, gde je samo konstatovao da je većina ministarstava uvela interne kontrole, što je svakako potreban, ali ne i dovoljan uslov za državnog revizora da ne ispita adekvatnosti uvedenih sistema interne kontrole, što je jedna od njegovih osnovnih funkcija”, upozorava dr Stanojević i kao „olakšavajuću” okolnost i samoj DRI uzima činjenicu da je ovo prvi revizorski izveštaj otkako postoji ova država, s veoma skromnim resursima, ali da se takvi i slični propusti već u sledećem koraku ne mogu tolerisati. Može se, s pravom, postaviti i pitanje svrsishodnosti njenog postojanja ako troši novac poreskih obveznika, a ne bdi nad zakonitošću njihovog trošenja.
Zašto je to važno?
Prema podacima Transparent internešnela Srbija se po indeksu percepcije korupcije svrstava se u sam vrh zemlja regiona i bivše Jugoslavije. Zaostajanje u suzbijanju sistemske korupcije, galopirajuće otuđenje državnog vlasništva, pogrešne investicije, kao i značajan procenat nevladinih i neistinitih finansijskih izveštaja upotpunjavaju sliku privrednog ambijenta Srbije. U takvom okruženju malo je verovatno da obavljena revizija budžeta Srbije, doduše na relativno malom „uzorku” resornih ministarstava može da pruži „realne rezultate”, kako se može zaključiti iz skupštinske rasprave povodom izveštaja državne revizorske institucije.
Nedavna rasprava u skupštini pokazala je još jednu, ništa manje važnu, činjenicu – da naši poslanici jako malo znaju šta je revizija i čime treba da se bavi. Trebalo je, kaže na kraju razgovora dr Stanojević, da još jednom pročitaju tekst zakona koji su sami usvojili u ovom ili prošlom sazivu. Možda bi svojim pitanjima revizoru, vladinim predstavnicima, ali i javnosti pomogli da sledeći izveštaj DRI, makar i u skučenom obimu, bude dokument kojim se bar neće baviti sudije za prekršaje.
----------------------------------------------------------------
Nenamenske trošadžije
DRI je sudiji za prekršaje podnela 19 prijava zbog nenamenskog trošenja novca iz budžeta u 2008. Na spisku se nalazi 11 sadašnjih i bivših ministara. Na „dušu” im se stavlja kršenje zakona o javnim nabavkama, budžetskom sistemu i o radu. To su sve prekršaji za koje je, prema rečima našeg sagovornika, zaprećena maksimalna kazna od 50.000 dinara. Za tako nešto, smatra Stanojević, dovoljno bi bilo da DRI upozori kontrolisane, a ne da ih povlači po sudovima, jer oni ionako te kazne neće platiti iz svog džepa.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 06/04/2010]
