Izvor: B92, 16.Jul.2011, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici ne rade, a primaju platu
Beograd -- Poslanici u Srbiji najzaštićeniji su "radnici" jer jedini mogu da se nikad ne pojave na poslu, a da za to mesečno dobiju tri prosečne srpske plate.
Tako je na primer poslanik Srpske radikalne stranke u skupštini od 31. avgusta 2009 do sada proveo samo 4 sata i 41 minut. Sledi Elena Božić Talijan (SRS) koja je u istom periodu provela 6 sati i 21 minut, dok je Slobran Vuković iz iste stranke proveo u parlamentu 16 sati i devet minuta.
Iako ne rade svoj posao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za koji su izabrani, poslanici ne mogu biti kažnjeni za svoj nerad jer ne postoji nijedan propis kojim je precizirano njihovo radno vreme, ali ni obaveze.
Iako na prvi pogled izgleda da se stvar može lako rešiti time što će se u skupštinske propise uneti neophodni sati rada, a otuda i sankcije za nerad, stručnjaci kažu da "to i nije baš izvodljivo”.
Jedini lek protiv neodgovornih političara ostaju glasovi na izborima. Međutim, i to u Srbiji škripi jer se na izborima glasa za listu, a ne kandidata.
Najneredovniji poslanici
Ognjen Mihajlović (SRS) 4 sata 41 minut
Elena Božić Talijan (SRS) 6 sati 21 minut
Slobodan Vukovič(SRS) 16 sati 9 minuta
Branimir Đokić (SRS) 18 sati 57 minuta
Lidija Vukičević (SRS) 23 sati 11 minuta
Ljubiša Petković (SRS) 25 sati 25 minuta
Filip Stojanović (SRS) 26 sati 56 minuta
Marina Raguš (SRS) 31 sati 7 minuta
Božidar Đelić (SRS-SNS) 31 sati 22 minuta
Vesna Marič (SRS) 32 sati 38 minuta
*od 31.08.2009 do 12. 07.2012
Nemanja Šarović, poslanik Srpske radikalne stranke, na molbu "Blica" da prokomentariše odnos svojih kolega prema parlamentu s obzirom na to da su proveli po svega 20 do 30 sati na radnom mestu, isprva odgovara rečima:
"Ne bavimo se skupštinskim radom samo na sednicama. Ima tu i rada sa građanima, pisanja amandmana... ", rekao je Šarović.
On, inače, tvrdi da je poslanička grupa SRS najaktivnija u parlamentu.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesida kaže da suština poslaničkog posla nije samo sedenje na zasedanjima tako da je besmisleno unositi izmene u propise. Ali uvod u promenu slike Skupštine jedino može da bude izmena izbornog sistema to jest, da se glasa za kandidata.
"Poslanici ne postoje kod nas kao institucija već samo kao ime. Oni zavise od stranke, a ne građana i zapravo i nisu poslanici već partijski činovnici. Primaju platu četiri godine i jedino odgovaraju stranci. Jednostavno - dok se ne promeni izborni sistem, ne uspostavi mehanizam da zavise od birača, imaćemo ovakve poslanike", kaže Vuković.
Kako dodaje, kada bi se glasalo za kandidata a ne listu, izabrani poslanik bi se trudio da opravda poverenje birača čak i u slučajevima kada bi morao protiv stranke jer su mu građani ulaznica za još jedan mandat.
U propisima čak ne postoje odredbe ni za poslanika na stalnom radu u parlamentu, koje bi ga obavezale da posao izvršava onako kako građani od njega očekuju.
Najrevnosniji poslanik u Skupštini Srđan Milivojević kaže da rad u Skupštini zaista i nije samo učestvovanje na sednicama i da postoji čitav niz aktivnosti koje se nigde ne evidentiraju.
"Na primer, Zakonodavni odbor je imao 140 sednica, ali se prisustvo na sednici ne računa u vreme provedeno u parlamentu. Činjenica je da ima poslanika koji su neodgovornim odnosom prema parlamentarnom radu izneverili poverenje birača. Nažalost, zakonska rešenja nemaju sankcije za takvo ponašanje tako da je jedina mogućnost da ih birači kazne na sledećim izborima", ističe Milivojević.
