Izvor: Blic, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljuje ulje za 20 dinara
Vlasnici uljara u Srbiji najavili su povećanje fabričke cene ulja na 105 dinara po litru, a cene u maloprodaji će u narednom periodu dostići cenu od 112 dinara po litru. Na povećaje cena ulja uticali su mali prinosi suncokreta i ovogodišnja suša, ali i manje zasađenih površina pod tom poljoprivrednom kulturom.
Struktura cene ulja:
sirovine 41 %
transport sirovina do fabrike
12 %
rafinisanje ulja 15 %
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
transport iz fabrike 12 %
flaširanje 10 %
rabat maloprodajama 10 %
Napomena: zarada fabrike je oko 1,2 dinara po litru, a svaka fabrika formira cenu u skladu sa svojom poslovnom politikom
- Prošle godine je bilo zasađeno između 160 i 180 hiljada hektara suncokreta, a ove godine svega 130 hiljada. Prinosi su se takođe smanjili za 34 odsto, što je direktno uticalo na to da cena suncokreta skoči sa 175 evra na 290 evra po toni - kaže direktorka poslovne zajednice „Industrijsko bilje" Olga Čurović.
Zemljoradnici koji su imali potpisane ugovore sa uljarama i ranije prodali su suncokret dobili su 22 dinara po kilogramu, dok su oni koji su kasnije obavili žetvu, suncokret prodavali i po ceni od 30 dinara po kilogramu. Osim toga, domaće ulje je 100 odsto od suncokreta za razliku od zemalja u regionu gde se prodaju uglavnom mešavine sojinog, repinog i suncokretovog ulja.
- U Hrvatskoj ulje košta dva evra, a u Bosni i Hercegovini tri konvertibilne marke, što znači da ulje ipak nije najskuplje u Srbiji. Mnogi ne znaju, ali i sirovine u Srbiji su znatno skuplje nego u regionu, što je jedan od razloga povećanja cena - kaže Nikola Vujačić iz „Viktorija oila".
Ove godine će biti proizvedeno 120 hiljada tona suncokretovog ulja, 20 hiljada tona se nalazi u zalihama, a prema istraživanjima potrebe srpskog tržišta zadovoljiće 80 hiljada tona ulja.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da će poskupljenje hleba, struje i jestivog ulja uticati na rast bazične inflacije u prvoj polovini 2008. godine.
Cilj za bazičnu inflaciju u 2007. godini je ostvaren, jer je bilo planirano da ona ne pređe okvir između četiri i osam odsto, a za sledeću godinu planirano je da rast cena pod kontrolom države (bazična inflacija) bude između tri i šest odsto. Jedan od razloga rasta ukupne inflacije je poskupljenje poljoprivrednih proizvoda kao posledica sušne godine, podsetio je guverner NBS i primetio da je rast cena i bezalkoholnih pića od 11,5 odsto u Srbiji u avgustu i septembru - najviši u regionu, a da je u Bugarskoj je bio 9,6 odsto, Hrvatskoj 4,2 odsto, Rumuniji 3,7 odsto...
Kada je reč o deviznom kursu, Jelašić je podsetio da od 9. maja ove godine NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, što znači da je kretanje kursa određivalo samo tržište i dodao da je NBS na kretanje kursa uticala samo indirektno promenom referentne kamatne stope. Iako je u drugoj polovini godine dinar u konstantnoj apresijaciji prema evru, to se nije odrazilo na rast izvoza jer je učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu od 22 odsto, nezadovoljavajuće nisko.
Jelašić je izjavio da će NBS morati da nastavi politiku jakog dinara i da ne smanjuje obavezne rezerve banaka, podsetivši da se Vlada nije u potpunosti držala memoranduma o budžetu i ekonomskoj politici za 2008. usvojenog u julu ove godine, kojim je predviđeno da će se naredne godine značajno smanjiti javna potrošnja, za 1,5 do dva odsto bruto društvenog proizvoda, a na kraju se to svelo na 0,8 odsto BDP.
.jpg)
