Izvor: B92, 21.Jan.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljenja stižu jedno za drugim
Beograd -- Iako kupovna moć građana pada iz meseca u mesec, na rafove trgovina skoro svakog dana stižu novi cenovnici - skuplji je šećer, mleko, slatkiši, kućna hemija....
Tako je u pojedinim trovinskim lancima od četvrtka poskupeo kristal šećer za desetak odsto, a brašno i do 15 odsto.
Inače, u većini prodavnica šećer je već poskupeo u prvim danima januara, i to za oko dva odsto, pa kilogram zavisno od proizvođača košta 84 do 86,9 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ali, cena je opet krenula na gore.
"SOS marketi su dobili šest tona šećera od Sunoka po ceni od 95,9 dinara za kilogram, što je oko 10 odsto skuplje od prethodne nabavke i sa zahtevom da se avansno plati. Po višoj ceni ovde se sada prodaje i brašno tip 500, koje je sa 37 poskupelo na 48,5 dinara za kilogram”, kaže Milena Radulović, marketing menadžer tog trgovinskog lanca.
Cene ulja
Cena ulja "dijamant” nije menjana od prošlog oktobra, i ona u većini trgovina iznosi od 141 do 143 dinara. "Sunce” i "vital”, zavisno od mesta prodaje, koštaju i do desetak dinara više, odnosno od 149 do 153 dinara, i tu cenu "drže” od polovine decembra. Ulje "iskon” i "cvet Banata” u SOS marketu koštaju 137 dinara.
Inače, zbog povećanja akciza i PDV-a, građane su još sa prvim danima ove godine dočekala mnogobrojna poskupljenja, iako su plate za najveći deo stanovništva ostale iste.
Od pet do 20 odsto poskupeli su i konditori, mleko, sokovi, južno voće, mineralna voda, cigarete, kućna hemija, kozmetika, ali i prevoz, iznošenje smeća, razne takse i druge komunalne usluge.
"Svakog januara imamo cenovni šok zbog rasta akciza u skladu sa inflacijom. Veće plate i penzije od dva odsto su u direktnoj vezi sa rastom cena prehrambenih proizvoda”, smatra ekonomista Miroslav Zdravković.
Predsednik Pokreta potrošača Petar Bogosavljević kaže da je nesrazmera između rasta cena i zarada stanovništva, odnosno kupovne moći, dovela potrošače u izuzetno nepovoljnu situaciju.
"Nove, više cene su ozbiljan problem, a Vlada očito nije sagledala ukupne negativne posledice, koje će imati u narednom periodu, a više je nego sigurno da se projektovane stope inflacije i promene kursa dinara neće održati”, ocenjuje Bogosavljević.
Stara cena
U objektima "Merkator” i "Roda”, šećer se još uvek prodaje po nepromenjenoj, staroj ceni, koja u megamarketima za marku "Te-To” iznosi 83,9 dinara po kilogramu, dok se šećer trgovinske marke "Merkator” prodaje po ceni od 81,9 dinara.
Predstavnica za odnose s javnošću trgovinske kompanije "Merkator S” Maja Reić izjavila je da je ta firma od pojedinih dobavljača dobila nove više cenovnike za šećer, ali da je odlučeno da se povećanje cena odloži koliko god to bude moguće.
Skupa hrana i u svetu
Poskupljenja nisu specifičnost Srbije, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu upozorava da će svetske cene hrane verovatno ponovo rasti zbog povećane tražnje poljoprivrednih sirovina, ne samo za hranu već i za proizvodnju biogoriva. "Kod nas neće do te mere te cene rasti jer je naša kupovna moć mala i ne dozvoljava da te cene divljaju ili da prate svetski trend rasta cena hrane. Treba napraviti strategiju kako zaustaviti rast cena hrane možda do kraja ove godine ili u narednoj godini naše fondove staviti u dobre rezerve kojima će moći taj cenovni udar da se na neki način sprečava", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Institut za za tržišna istraživanja nedavno je objavio da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na osnovne životne troškove - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji.
Prema rečima Radulovićeve, kupci se u okolnostima nemaštine trude da naprave najrazumniji izbor.
"Pored ovog odricanja, potrošači se odlučuju i na kupovinu litarskog šampona, čija je cena između 80 i 100 dinara, a ne nekog brendiranog, koji košta preko 300 dinara za pakovanje od 300 mililitara", navodi Radulovićeva.
"Isto se odnosi i na uvozne čokolade, konditore, pića i svu nekakvu luksuzniju robu, čija je cena i te kako viša nego ona od naših domaćih proizvođača. Isti slučaj je i sa hemijom, uvoznim praškovima i ostalom robom koja se na neki način smatra luksuznom", zaključila je predstavnica SOS marketa.
Proizvođači kao razlog poskupljenja navode da su pojedine sirovine skuplje i do dva puta u odnosu na prošlu godinu. Ekonomisti potvrđuju je cena hrane u svetu od prošle godine raste gotovo svakodnevno, posebno žitarice, uljane kulture i šećer. U prvoj polovini godine cene ovih namirnica će sigurno rasti, samo je pitanje koliko.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da se deo uljanih kultura, žitarica i šećera u svetu sve više koristi za proizvodnju energenata, pa koliko bude skakala cena nafte, sve više će se tražiti i ove sirovine.
