Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2015, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poskupljenja nisu reforme

Kada čuju za Plan B, građani Srbije odmah se hvataju za glavu. Nije to bez razloga, jer to po pravilu ne nosi ništa dobro i znači izgovor za nerad Vlade. Ako i kod aranžmana sa MMF-om, kao i kod većine drugih stvari u Srbiji, „rezervne“ mere ili Plan B, postanu prve i jedine, to bi značilo da ćemo umesto ozbiljnih reformi dobiti samo poskupljenja.

Već nam je rečeno da će struja poskupeti za 15 odsto od aprila, što će biti u proseku dodatni trošak od oko 500 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << po domaćinstvu. Ali nam niko nije rekao da dogovor sa MMF-om predviđa i mogućnost novog poskupljenja struje u aprilu sledeće godine.

Činjenica je da Srbija ima jeftiniju struju od susednih zemalja, ali bi poskupljenje svakako moglo biti manje da je Vlada zasukala rukave i počela pravu reformu EPS-a, koji zapošljava čak 38.000 ljudi ili čitav jedan grad, veliki poput Vršca.

Ta država u državi, prema procenama, ima više od trećine zaposlenih viška, ali o planovima otpuštanja u Memorandumu o ekonomskoj saradnji sa MMF-om nema ni slova.

Tek obavljena „seča“ 43 direktora EPS-a mogla bi biti samo kozmetička promena i maska iza koje će ostati armija zaposlenih sa prosečnim platama od 70.000 dinara, pod stalnom zaštitom moćnih sindikata, koji kroz bonuse, besplatna letovanja i trinaeste plate uspevaju da izvrdaju svaku meru Vlade, koje ozbiljno pogađaju profesore ili lekare.

U slučaju budžetske rupe veće od planirane, Vlada se u dogovoru sa MMF-om obavezala i na još nekoliko „rezervnih“ mera, poput povećanja PDV-a, uvođenja akciza na gorivo, većih putarina...

Ako bi ove mere zaživele, opet bi išle preko leđa građana i privrede, koji sve teže nose teško breme viših cena i poreza. Poskupljenja struje, benzina, putarina i veći PDV, nisu nikakve reforme. Naprotiv, to bi bio znak da se one opet odlažu, a da je Vlada umesto teških poslova izabrala lakši put.

Jer, najlakše je podići cene. To bi značilo da nema ozbiljnog smanjenja broja zaposlenih u EPS-u i smanjenja gubitaka u poslovanju. To bi takođe značilo da nema ozbiljne reforme Poreske uprave kako bi se makar donekle smanjila siva zona, u kojoj posluje trećina Srbije i koja proguta 11 milijardi evra godišnje.

Kao i da će Putevi Srbije, bez jasnih nadležnosti i podele posla, većom putarinom krpiti svoj budžet umesto rupa na putevima.

Rešavanje ovih problema odnosno primena Plana A, za Srbiju je od životne važnosti. Ne i za MMF, kome će biti prihvatljiv i Plan B, sve dok je javni dug pod kontrolom.

Bez obavljenog ovog velikog posla, možemo iz godine u godinu podizati cenu struje, putarine i stopu PDV-a.

Biće samo gore.

Овај текст је настао у оквиру пројекта "Привредне реформе изнад свега" Радио-телевизије Војводине.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...