Izvor: Politika, 21.Jan.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Radoslav Sretenović
Revizija panike
Državni revizor Radoslav Sretenović poprilično je minulih nedelja uplašio one iste državne zvaničnike koji su za njega pričali da je plašljiv. Prvo je na više od 8.000 strana objavio treći izveštaj o reviziji budžeta. Zatim su se u 47 institucija, čiji su završni računi za 2010. godinu pročešljani, uzmuvali pravnici, knjigovođe, pisala saopštenja za javnost, sazivale konferencije za novinare, zvonili telefoni u ministarstvima, gradovima i javnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima. Sretenović je svoj službeni mobilni tih dana najčešće isključivao. Možda i zbog toga što su se pojedini državni funkcioneri navadili da ga zvrckaju, a možda i da bi, bez ometanja novinara, na miru napisao prijave protiv odgovornih koje uskoro treba da odnese u nadležne sudove.
Zatim je Sretenović, taman kad su prozvani počeli da trljaju ruke nakon kritike gradonačelnika upućenih na njegov račun, podsetio Đilasa da po zakonu ima ovlašćenja da predloži njegovo razrešenje. I to u Srbiji, zemlji u kojoj reč političara i dalje ima mnogo veću težinu nego reč predstavnika nezavisne institucije. I u situaciji kad je pod pritiskom, jer savetovati nekoga kako da radi svoj posao – takođe je pritisak. To bi gradonačelnik trebalo da ima na umu.
Ovo nije prvi put da, posle revizije budžeta, Sretenoviću presedne januar. Tako je prošle godine porodična drama, u kojoj je poginuo Sretenovićev tast, naprasno, svega nekoliko dana posle objave izveštaja, dospela na naslovne strane tabloida. I to čak šest meseci posle nesreće. Kad je javnost počela da čeprka po izveštajima koje je objavio, jedan deo medija smatrao je da je važnije čeprkanje po rani porodice Sretenović.
Oni koji revizora dobro poznaju kažu da bi kao rođeni Nišlija stanje u srpskim finansijama najradije opisao s tri reči „lele, lele, lele”. Kritičari mu zameraju da se zakona drži kao pijan plota i da mu je učinak skroman, jer za zloupotrebe novca iz budžeta još niko od prozvanih nije ozbiljno odgovarao. Zahvaljujući njemu i zaposlenima u Državnoj revizorskoj instituciji, građani Srbije saznali su da se novac poreskih obveznika troši na popravke zuba i odmor u banjama zaposlenih u javnim preduzećima, poslovne ručkove sindikalaca, da se nepopisana državna imovina meri milijardama, da se na javne nabavke nenamenski potroši više od 80 milijardi dinara, da se pojedinim firmama plaćaju i nezavršeni poslovi, privilegovanima oprašta putarina…
Rođen je 1953. godine u Nišu, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Radio je u bivšem SDK, zatim u Službi za platni promet, u NBS-u na različitim poslovima, pored ostalog i kao viši stručni saradnik, savetnik inspektora, pomoćnik direktora Filijale u Nišu. Kad je, posle sedam godina od demokratskih promena, Sretenović izabran za revizora, u džepu je imao partijsku knjižicu DSS-a. Iščlanio se iz stranke u julu iste godine da bi, kako je rekao, „struku odvojio od politike”. Za rad na inspekcijskim i revizorskim poslovima usavršavao se u bivšem SDK i u inostranstvu – Londonu i Atini. Govori ruski i poljski jezik. Oženjen je i otac dvoje dece.
Anica Telesković
objavljeno: 22.01.2012
