Izvor: Politika, 19.Jul.2013, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreznici počinju da rade svoj posao
U „Simpu”, najvećom poreskom dužniku, tvrde da duguju manje od 4,5 milijardi dinara koliko stoji na spisku Poreske uprave
Posle objavljivanja novih spiskova najvećih poreskih dužnika u Srbiji, čiji je ukupan dug oko 590 milijardi dinara, inspektori će prvo zakucati na vrata vlasnika aktivnih firmi i preduzetnika kojih je oko 1.300, od kojih još ponešto i može da se naplati.
Preostale dužnike u procesu restrukturiranja i privatizacije niko ne može da dira, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer ih štiti Zakon o privatizaciji prema kom se od njih dugovi mogu naplatiti tek kada se prodaju. Na posebnom spisku dužnika je 30 firmi kojima je oduzet poreski broj.
– Ima dve vrste tih obveznika. Jedni su fantomi, perači i mi pokušavamo da nađemo i naplatimo nešto iz njihove imovine, a drugi su oni koji nisu dostavili određenu dokumentaciju, objasnila je Rada Kostić, zamenik direktora Poreske uprave.
U Srbiji prema podacima Poreske uprave ima oko 227 aktivnih firmi s dugovima od 4,5 milijardi dinara, koliki je dug „Simpa”, do 16,7 miliona kolika je obaveza Doma zdravlja Grocka. Poveći je spisak i preduzetnika, njih oko 1.000 s dugovima od 118,7 miliona koliko duguje privatna firma „Drvoplast”, do auto taksiste koga je sustiglo oko 3,7 miliona dinara poreza.
„Simpo” Vranje najveći je dužnik među aktivnim pravnim licima s neplaćenim porezom od 4,5 milijardi dinara. U ovoj firmi kažu, da je tačno da danas imaju neizmirena dugovanja po osnovu poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, koja su nastala poslednjih nekoliko godina, ali da je njihova visina znatno manja od objavljenih. Zbog toga je, ističu u ovoj firmi, neophodno izvršiti usaglašavanje stanja sa državnim organima.
Izmirivanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa i drugih javnih prihoda za firme u postupku privatizacije, kao što je „Simpo” i njegova zavisna preduzeća, regulisano je Zakona o privatizaciji i zaključkom vlade donetim na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 12. 2. 2010. godine.
„’Simpo’ redovno mesečno plaća obaveze po osnovu PDV i carine od 40 do 50 miliona dinara, obezbeđuje zdravstvenu zaštitu zaposlenih i plaća izuzetno visoke kamate i druge troškove finansiranja kredita”, kažu u „Simpu”.
Poreznici poručuju da preduzeća koja su ušla u reprogram dugova, sve dok redovno plaćaju tekuće obaveze, nisu u opasnosti da osvanu na nepopularnim spiskovima.
Od početka godine poreznici su prinudno inkasirali 22 milijarde dinara, uglavnom u poslednja tri meseca.
Upitan, šta znači da se prinudna naplata prvi put radi bez izuzetaka i da li je bilo pritisaka da se „pojedinci” ne diraju, Vlada Ilić, bivši direktor Poreske uprave Srbije, kaže da toga u njegovo vreme nije bilo.
– Poreska uprava je u to vreme imala najbolju naplatu poreza i povlašćenih nije bilo. Nisam bio imun ni na koga, već sam tražio i od Karića i od Miškovića da redovno plaćaju porez i to javno, kaže Ilić.
On kritikuje i one koji su doneli zakon prema kom su do pre godinu i po dana morala da se kriju imena najvećih dužnika, umesto da se pokuša i tim javnim objavljivanjem naplati ono što je moguće. Zakon ih je, međutim, štitio što je katastrofalna greška, jer em duguju, em ih zakon štiti, kaže Ilić.
On ne očekuje ništa senzacionalno ni posle objavljivanja najnovijih spiskova, jer je pitanje koliko će realno novca moći da se naplati od tolikih dužnika.
– Najviše duguju firme u stečaju i restrukturiranju, više od 360 milijardi dinara, kod kojih je naplata moguća tek po završetku stečaja ili posle privatizacije. Dakle, do sredine naredne godine, kaže Ilić.
Na pitanje kako je moguće da neko godinama ne plaća porez i da mu država to toleriše, Ilić kaže da je problem što država nije na vreme podvukla crtu i rekla kojim firmama želi da pomogne, a kojim pomoć objektivno nije potrebna.
– Čim je primećeno da pojedine firme gomilaju dugove i da nemaju šta više da ponude tržištu, država je trebalo njihovim radnicima da podeli otpremnine i tako prekine gomilanje dugova. Isplata otpremnina je u pojedinim situacijama mnogo manji trošak od ovolikog poreskog dugovanja, kaže on.
Na večitu dilemu da li su poreznici bili blagonakloni prema velikima i strogi prema malim preduzetnicima Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik „Modusa” kaže da su poreznici bili mnogo ažurniji u naplati poreza kod malih i da su im mnogo češće kucali na vrata i obaveštavali ih o blokadi računa nego velike.
– Veliki su za razliku od nas bili zaštićeni po političkoj liniji, kaže Knežević i dodaje da se u javnosti nikada nisu pominjala imena firmi i preduzetnika koji bi mogli da izazovu socijalne tenzije i njihovi dugovi su po nalogu sklanjani pod tepih.
Pozdravlja odluku Poreske uprave da prvi put prinudnu naplatu vrši bez izuzetaka, ali postavlja pitanje ko je pravio takve izuzetke?
Jasna Petrović
objavljeno: 19.07.2013.
