Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezi na stanove i imovinu udar na građane
U Beogradu i mnogim gradovima Srbije opštine iskoristile pravo da osetno povećaju poreze na stanove i imovinu
Nova rešenja za porez na imovinu, kao što se moglo i očekivati, o čemu je „Politika” više puta pisala, prilično su razljutila Beograđane. Naš čitalac Zoran Radinović sa Banjice piše nam i kaže da mu je ova dažbina za stan od 54 kvadratna metra na desetom spratu uvećana 80 odsto u odnosu na prethodne dve godine kada je plaćao 5.400 dinara. U odnosu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2011. porez mu je sada uvećan za oko 400 procenata.
Ne samo da mu nisu jasni razlozi ovog drakonskog povećanja, već ga zbunjuje i sam postupak oporezivanja.
– Na svakom rešenju treba da bude ispisana svaka stavka pojedinačno, odnosno, da se tačno vidi ceo postupak obračuna poreza, a ne samo iznos cene jednog kvadratnog metra nekretnine i nejasan obračun u odnosu na to. Kao i da se pametnom metodom razluči cena kvadratnog metra stana na desetom spratu solitera koja ne može da bude ista kao na prvom, što je sada slučaj – upozorava naš čitalac.
Šta zbunjuje građane?
Za razliku od prethodnih godina, osnovica za porez na imovinu obračunava se, po novom, na osnovu tržišne cene nekretnine ostvarene u prometu nepokretnosti (prosek tri poslednja kupoprodajna ugovora) u zoni u kojoj se predmetna nepokretnost nalazi.
Još u novembru prošle godine, lokalne samouprave su objavile prosečne cene po kvadratu po zonama, kao i koeficijent poreske stope koji će se primenjivati pri obračunu. Svi ovi podaci su javni i mogu se dobiti na šalterima lokalnih samouprava ili na njihovoj zvaničnoj internet stranici.
Formula za obračun je sledeća: pomnoži se površina stana sa cenom kvadrata u pripadajućoj zoni. I to je poreska osnovica na koju se primenjuje poreska stopa od 0,2 do jedan odsto u zavisnosti od odluke lokalne samouprave. Za razliku od ranijih godina kada je rešenje moglo da bude umanjeno i do 70 odsto na osnovu starosti zgrade, kvaliteta gradnje, pozicije stana… tolikih popusta sada nema. Umanjenje može da postoji na osnovu starosti stana ili kuće. Koliko će ono biti zavisi od odluke lokalne samouprave. U većini opština ta amortizacija je 0,8 odsto sa istekom svake godine od datuma izgradnje.
Dakle od ove godine glavnu ulogu ne igra starost objekta, broj članova domaćinstva i slično, već je za poresku osnovicu presudna lokacija objekta, odnosno zona u kojoj se nepokretnost nalazi. Najgore će proći oni koji žive u ekstra zoni ili oni koji su po novoj preraspodeli prešli iz niže u višu zonu.
Istina, iznos poreza se umanjuje za 50 odsto ako vlasnik stanuje u nekretnini. Ovo umanjenje je propisano u apsolutnom iznosu od 20.000 dinara upravo zbog velikih i luksuznih nekretnina kod kojih bi umanjenje od 50 odsto po osnovu stanovanja izazvalo nerealno veliki popust i dosta manji porez.
Novi obračun je usledio i zbog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njenog pripajanja porezu u imovinu. Polazište je bilo da novi porez ne prelazi njihov zbir, ali su mnoge opštine zbog manjka prihoda i smanjenih sredstava iz republičkog budžeta pribegle uvećanju u pojedinim slučajevima i do 125 odsto.
Stručna javnost međutim često skreće pažnju da ne treba samo globiti postojeće, već da treba proširiti obuhvat naplate na nove obveznike.
Milojko Arsić profesor Ekonomskog fakulteta kaže da godišnji prihodi države od poreza na imovinu iznose oko 17 milijardi dinara. Toliko su iznosili i kada svaka četvrta kuća nije bila u evidenciji poreske uprave. Ako bi se oporezovale sve nekretnine, u državnu kasu bi se po tom osnovu godišnje slivalo oko 20 milijardi dinara. – Najveća šansa za naplatu je u velikim gradovima i predgrađima, kao i tamo gde je bila relativno velika ilegalna gradnja, jer se i na nju plaća porez – rekao je Arsić Tanjugu.
On smatra da je gotovo nemoguće da se sto odsto nekretnina obuhvatiti porezom, jer negde nije jasno ko je vlasnik, vrednost objekta je isuviše mala ili je pak napuštena.
Nemačka organizacija GIZ pokazala je da lokalne evidencije nisu valjane i da obuhvat naplate može osetno da se poveća. GIZ je u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje zaposlio 40 ljudi koji su u devet opština istočne Srbije ažurirali baze podataka i popisivali nekretnine. U prethodna tri meseca popisali su više od 2.000 nekretnina koje nisu bile u poreskoj evidenciji i zaključili da je svaki peti vlasnik plaćao manji porez i zbog manje kvadrature od realne.
-----------------------------------------------------------------------
Šta treba još znati
Za stan od 50 kvadrata, na primer, koji se koristi već 20 godina i koji je u trećoj zoni, porez se izračunava samo na korisnu površinu, bez lođa, terasa i stepeništa. Po poreskoj stopi od 0,4 odsto porez na imovinu bez amortizacije iznosi 14.400 dinara. Amortizacija je 0,8 odsto sa istekom svake godine od datuma izgradnje umanjuje se za 2.304 dinara. Konačni račun za porez na imovinu za ovaj stan je 12.096 dinara.
Marijana Avakumović
objavljeno: 08.05.2014.
