Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezi na plate guše privredu
"Dažbine na zarade zaposlenih trebalo bi sa sadašnjih 63,7 para na isplaćeni dinar sniziti na ispod pedeset para i uvesti mnogo rigoroznije kazne za one koji ne plaćaju poreze i doprinose. Tako bi se privredi ostavio veći prostor za ulaganja u razvoj i povećanje zaposlenosti, a smanjenje sive ekonomije i boljom naplatom država bi nadomestila manjak usled rasterećenja privrede."
Ovo je samo jedna sa podužeg spiska mera koje će premijeru Koštunici i njegovom ekonomskom timu predložiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miloš Bugarin, novi predsednik Privredne komore Srbije i ovonedeljni gost Politikinog poslovnog kluba.
U svakom slučaju na razgovor, kad do njega dođe, bar što se ovog predloga tiče, otići će uz "podršku" Svetske banke. Bugarinovu tvrdnju o velikim državnim nametima na plate protekle nedelje potvrdila je i Šeril Grej, predstavnica Svetske banke, konstatujući da Srbija prednjači po visini poreza na zarade među zemljama zapadnog Balkana.
Čekate li poziv za razgovor iz vlade, ili ćete zatražiti prijem?
Iniciraćemo taj susret, jer pripremamo i set novih zakonskih rešenja i predloga za izmene postojećih i predloženih zakona: od amandmana na Nacrt zakona o javnim nabavkama do mera za pospešivanje izvoza i priliva grinfild investicija bez kojih nije ni moguć ozbiljan rast. Zakonske i administrativne barijere, nesređena zemljišna evidencija velika su kočnica i domaćim i stranim investitorima, i to je nešto što država i lokalna samouprava moraju da reše.
Izvoznici se, pak, najviše žale na kurs. Kakav je stav Komore?
Mora se priznati da je stabilnost kursa u proteklom periodu značajno doprinela revitalizaciji srpske privrede, ali izvoznici se žale jer gube na kursnim razlikama. Neki analitičari smatraju da bi kurs realno trebalo da bude 8,5 odsto viši. To bi verovatno godilo onima koji izvoze, ali nisam siguran da bi to odgovaralo celoj privredi. Za to je potrebna detaljnija analiza. Međutim, nije kurs jedina mogućnost za pospešivanje izvoza i smanjenje deficita. Na raspolaganju su i druge mere: od stimulacija za izvoznike do kvalitetnije promocije privrede u inostranstvu.
Dolazite iz oblasti poljoprivrede u kojoj mnogi vide razvojnu šansu Srbije. Šta bi trebalo učiniti da se ona iskoristi?
Poljoprivreda, turizam i usluge su, zaista, šansa koja se najbrže može ostvariti. Pod uslovom da se razmišlja dugoročnije, a ne da se svake godine "gase požari" kad s jeseni shvatimo da je zbog suše i poplava rod podbacio. Neophodno je dugoročno rešiti sistem finansiranja primarne poljoprivredne proizvodnje, obezbediti prihvatljivije kreditiranje – i za seljaka i za srednje kompanije i za velike sisteme. Bez toga nema ni stabilne proizvodnje ni kontinuiranog rasta i razvoja, ni u primarnoj, ni u prerađivačkoj proizvodnji. Mora se naći način da se koristi što više poljoprivrednog zemljišta, moraju se utvrditi standardi kvaliteta i ulagati u razvoj zalivnih sistema. To je jedan od državnih projekta koji se delom može finansirati iz NIP-a.
Na šta bi, inače, trebalo trošiti novac iz NIP-a?
Najviše sredstava trebalo bi usmeriti u ravnomeran regionalni razvoj, prioritet dati nerazvijenim područjima i razvoj infrastrukture podupreti privrednim projektima koji će zaposliti stanovništvo.
Nedavno ste zatražili da se ne oročava završetak privatizacije poljoprivrednih preduzeća sa velikim površinama državnog zemljišta dok se ne reši pitanje denacionalizacije. Istovremeno, prerađivači se žale na nelojalnu konkurenciju u nabavci zemljišta i traže intervenciju države?
Malo je poljoprivrednih kombinata koji nisu privatizovani. Međutim, pre privatizacije poljoprivrednog državnog zemljišta neophodno je uraditi denacionalizaciju i restituciju ili na drugi način obeštetiti stare vlasnike, jer ako se se to ne učini biće mnogo većih problema.
Što se tiče prometa zemljišta, tržište bi trebalo da bude regulator nivoa cene i smatram da protekcionističke mere države nisu prihvatljive. Ali treba izmeniti postojeća zakonska rešenja o zakupu zemljišta, koja su otvorila mogućnost nelojalne konkurencije, jer se pojavljivalo dosta zakupaca koji su nelogično podizali cenu zakupa iako to zemljište nisu stavljali u funkciju poljoprivredne proizvodnje.
Šta će biti sa PKB-om? Bilo je ideja da postane javno gradsko preduzeće.
To se nije desilo, a kako su isticali zakonski rokovi za početak privatizacije, PKB je doneo odluku da se kombinat privatizuje u paketu, tenderskom metodom, i za privatizacionog savetnika je određen "Rajfajzen investment" koji plaća Svetska banka. Priprema dokumentacije bi trebalo da se završi i tender raspiše sredinom iduće godine.
Pobrojali ste neke od zahteva – predloga – koje ćete ispostaviti vladi? Da li mislite da sa sadašnjim rejtingom Komora može da ostvari stvarni uticaj na vladu?
Namera nam je da od Komore, koja je sada, istina, trom, neefikasan, predimenzioniran sistem, poljuljanog ugleda, za nekoliko godina napravimo ozbiljnu instituciju – servis srpske privrede i ozbiljnog partner vladi, čije će zahteve vlada respektovati, ne posmatrajući je kao savetodavno telo. Po modelu komorskih sistema visokorazvijenih zemalja, poput Austrije, Nemačke, Britanije, koje, inače, imaju obavezno članstvo.
A šta za svoje članstvo Komora može da učini?
Ono što privrednici i očekuju: da ih Komora informiše o aktuelnim privrednim zbivanjima, da ih edukuje, da ih kvalitetno predstavlja potencijalnim partnerima na domaćem i inostranom tržištu, da ih kompetentno zastupa u institucijama sistema i štiti interese delatnosti u kojima rade, odnosno interese privrede u celini.
Na slučaju Univerzijade i "Varteksa", Komora, odnosno njen Odbor za tekstil, prilično kasno se probudi.
Privrednicima moraju biti posredstvom sajta, na seminarima, biznis forumima, udruženjima, odborima, date blagovremene informacije o svim zbivanjima bitnim za poslovanje. Ako je moguće i korak unapred. A ne da se reaguje naknadno. Naravno, ja sam da se objavi javni poziv, da se svi zainteresovani kandiduju, ali za Komoru i domaće tekstilce prvi signal za angažovanje je trebalo da bude još vest da je Beograd dobio Univerzijadu. Uostalom, to je veliki posao i prilika za promociju naše tekstilne industrije.
Privrednici se sve učestalije žale što je slovenačko i hrvatsko tržište zatvoreno za robu i za investicije iz Srbije. Šta Komora može da učini?
Pre nedelju dana sam se sreo sa predsednicima privrednih komora bivših jugoslovenskih republika. Svi su se složili da se CEFTA mora poštovati, jer smo ponajviše kao region interesantni za investitore, ali i da se i necarinske barijere moraju svesti na najmanju meru. Razgovarao sam i sa predsednikom slovenačke komore o problemu na koji ukazuju naši privrednici. Činjenica je da su slovenačke i hrvatske investicije u Srbiji oko 800 miliona dolara, a da srpska preduzeća, čak i neke moćne kompanije, tamo nisu uspela da investiraju gotovo ni u jedan kiosk.
I kakav je Vaš utisak? Ima li nade da se nešto promeni?
Privrednici su mnogo otvoreniji i fleksibilniji od političara. Tamošnjim privrednicima ne bi toliko smetao ulazak naših firmi koliko njihovim političarima. Uostalom, postoji i interesovanje da se zajednički regionalno nastupa – i u pograničnim regijama i na trećim tržištima.
Najavili ste preispitivanje komorske mreže u inostranstvu? Učinak sa terena ukazuje da se ta predstavništva baš i nisu proslavila.
Privredna komora ima 53 potpisana sporazuma o saradnji sa komorama i savezima i 22 predstavništva i ovlašćenih predstavnika u svetu. Nažalost, aktivnosti tih predstavništava su, čast izuzecima, ispod zadovoljavajućeg nivoa. Do kraja godine završićemo kompletnu analizu mreže u inostranstvu, tamo gde rad predstavništava ili predstavnika nije dao rezultate ili privrednici nisu zadovoljni ili nema tržišnog opravdanja predstavništvo će biti ukinuto ili predstavnik promenjen. Možda ćemo otvoriti i nova predstavništva gde to nalažu potrebe privrede.
Podržali ste ubrzanje privatizacije društvenih firmi. Kakav je stav Komore o privatizaciji javnih preduzeća, strateških ali i komunalnih, koja imaju veliki uticaj na funkcionisanje ostatka privrede?
Što se tiče javnih preduzeća, država mora da se opredeli šta je to od nacionalnog značaja i državnog interesa. To je političko-ekonomska odluka.
Šta komora sugeriše vladi?
Sve ono što u narednih deset ili 20 godina vidi kao nacionalni resurs sada ne bi trebalo prodavati, nego ga restrukturisati, podići efikasnost i povećati vrednost. Moj lični stav je da bi ishitrena privatizacija EPS-a mogla naneti ozbiljne štete srpskoj privredi, a da NIS-u treba podići efikasnost, određeni deo prodati, ali ne većinski paket.
Čini se da su najveća nevolja nerestrukturisani veliki društveni sistemi za koje se i kupci teže nalaze.
Restrukturisanje je teklo sporo, bilo je tu sukobljavanja različitih interesa i najviše su izgubile te firme. Neki glomazni sistemi iz mašinske industrije, jako zavisni od kooperantskih firmi, nisu uhvatili kopču, imaju zastrele tehnologije i nemaju odgovarajući proizvod. Danas u njihovu revitalizaciju treba mnogo više uložiti, nego u gradnju nove fabrike.
Ali na tenderima, za recimo, IMT i IMR, konačno ima zainteresovanih.
Biću srećan ako se pojavi neko ko će ih kupiti, pokrenuti i održati na duži rok tu proizvodnju, uspeti da napravi traktor tražen na tržištu, po sadašnjim svetskim standardima.
A kakve su, po Vama, šanse "Zastave"?
Dok je naša država dotirala "Zastavu", čuvajući socijalni mir u tom predimenzioniranom sistemu i Kragujevcu, ne razmišljajući dugoročno, Česi i Slovaci su uhvatili kopču sa automobilskom industrijom u svetu i postali ozbiljni proizvođači. Ja sam za to da se napravi socijalni program, prihvatljiv, održiv, realan. Mnogo je bitnije da oni koji ostanu da rade imaju posla, a kako "Zastava" bude jačala u njoj će se ljudi, naravno neki mlađi, opet zapošljavati.
I Bor je bio veliki korisnik subvencija. Posle mnogo peripetija oko prvog tendera, polako ističu rokovi da se u ponovljenom pokušaju dođe do kupaca.
Bor je resursno bitan za zemlju. Bitno je da pobedi najbolji, onaj ko da najbolju ponudu sa najboljim razvojnim programom. A ja bih iskreno voleo da, bez ikakvog protekcionizama, to bude ponuda domaće kompanije.
--------------------------------------------------------------------------
O politici i komorskim stanovima
Izborna trka za predsednika komore završena je, uz utisak da je "menadžer nad menadžerima" opet politički, a ne izbor privrednika. Vi ste prepoznati kao kandidat DS-a.
Nikad nisam bio član ni jedne stranke. Ni Demokratske. Jesam njen simpatizer, i to sam i javno rekao. I to je moje građansko pravo. Nisam ni rođak Borisa Tadića, kao što su pisali. Nisam bio ni kandidat Demokratske stranke. Ja sam kandidovao svoj program i nisam vodio kampanju, niti je to neko činio za mene. Za tih nekoliko meseci, o kandidaturi nisam dao nijednu izjavu niti intervju.
Izbor novog predsednika Komore bio je propraćen i aferom oko dodele stana v. d. predsednika. Obećali ste da ćete prikupiti informacije o tome?
To sam i učinio. Činjenice su: Stojan Jeftić nije dobio stan, nego kredit, i to ne 90.000 već 45.000, ne uz kamatu od 0,5 , već 1,15 odsto. Shodno pozitivnim zakonskil
[objavljeno: ]
