Izvor: B92, 21.Feb.2014, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez za stan i duplo veći
Beograd -- Prema preliminarnim računicama pojedinih lokalnih samouprava obaveze za porez na imovinu već od aprila biće i udvostručene.
Poreski obveznici u Srbiji dobiće uskoro poreske uplatnice sa većim iznosima nego ranijih godina zbog potpuno novog načina obračuna poreza na imovinu i pripajanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta toj dažbini.
Promena u odnosu na ranije važeće propise ogleda se u načinu utvrđivanja poreske osnovice. Po starom zakonu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poreska osnovica je utvrđivana na osnovu prosečna cene kvadratnog metra nepokretnosti na nivou jedinice lokalne samouprave, uz korektivne elemente, koeficijent kvaliteta, zone i amortizacije, piše Politika.
Za stan na Bulevaru Nemanjića u Nišu od 60 kvadrata, star 30 godina, porez na imovinu u 2013. bio je 3.600 dinara, a naknada za korišćenje građevinskog zemljišta još 1.500 dinara. Ukupno 5.100 dinara. U 2014. godini isti stan će imati poresku obavezu 6.700 dinara po stopi od 0,35 odsto. Što znači ukupno uvećanje od 32 odsto u odnosu na zbir pređašnjeg poreza i naknade za građevinsko zemljište. Dotle će, na primer, za kuću u širem centru grada (kod Margera), površine 140 metara kvadratnih, za koju je 2013. porez bio 8.000, naknada za građevinsko zemljište 4.500, ukupno 12.500 dinara, u 2014. poreska obaveza biti 13.000 dinara, što je samo četiri odsto više.
Po zakonu koji se primenjuje od ove godine poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine objekta i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti od 1. januara do 30. septembra 2013. godine u zoni u kojoj se predmetna nepokretnost nalazi.
Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za lokalnu poresku administraciju Paraćina, kaže da građani mogu da računaju na umanjenje po osnovu amortizacije. Ona se obračunava na osnovu broja godina starosti objekta, s tim što se za svaku godinu računa stopa koja je propisana opštinskom odlukom.
"Iznos poreza odmah se prepolovi ako vlasnik u njoj stanuje. Ovo umanjenje je propisano i u apsolutnom iznosu od 20.000 dinara zbog velikih i luksuznih nekretnina čije bi umanjenje od 50 odsto po osnovu stanovanja proizvelo nerealno veliki popust i dosta manji porez", objašnjava Milutinovićeva.
Druga značajna novina je i to da je od ove godine ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Ali budući da ona predstavlja značajan izvor prihoda lokalnih samouprava opštine i gradovi nisu je se odrekli, već su je pripojili porezu na imovinu. Na to treba dodati i rast poreske stope, jer je većina opština uglavnom iskoristila zakonski propisan maksimum od 0,4 odsto.
Porez na njive od ove godine
Prvi put u krug poreskih obveznika ući će vlasnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Poljoprivrednici su, istina plaćali neku vrstu poreza prema formuli: petostruki iznos jednogodišnjeg katastarskog prihoda (koji je bio izuzetno nizak) puta stopa poreza (0,3 odsto). Dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, pa većina poljoprivrednika uopšte nije plaćala porez. Sada će porez plaćati svi koji imaju zemljište, bilo ono poljoprivredno, pašnjak ili šuma. Cena će zavisiti od zone i tržišne vrednosti zemljišta, koju određuje opština, a koja će se množiti sa utvrđenom stopom od 0,3 odsto.
Među vlasnicima nekretnina biće i onih kojima se iznos poreza neće drastično menjati, ukoliko ne bude promene vrednosti gradske zone u kojoj se nalaze. A neki bi mogli da računaju i na manji račun ukoliko novom parcelizacijom, zemljište na kojem su sagradili kuće i stanove, pređe u jeftiniji status.
Predsednik Privremenog organa grada Beograda SinišaMali izjavio je nedavno da još nije poznat iznos poreza na nekretnine u prestonici. Prema njegovim rečima, povećanje na ovogodišnjim računima neće biti veće od 80 odsto. Kragujevac, koji je prošle godine prihodovao 160 miliona dinara od fizičkih lica, ove godine je udvostručio poresku stopu na 0,4 odsto. I većina ostalih opština, koje smo anketirali pribegla je povećanju poreza fizičkim licima u proseku od 20 do 80 odsto. Izuzetak je jedino Topola koja je taj namet smanjila za oko 15 procenata.
Dragan Jovanović, predsednik te opštine, kaže da su želeli da izađu u susret građanima po cenu manjih prihoda u budžetu od oko 15 miliona dinara.
"Prošle godine su se žalili da im je ova globa visoka. Poresku stopu nismo menjali, ostala je 0,38 odsto, ali smo uveli amortizaciju u iznosu od 0,5 odsto, na koju nas zakon ne obavezuje", kaže Jovanović.
On obećava da ove godine poljoprivrednicima neće slati rešenja za porez na njive i šume, iako je opštinskom odlukom ta obaveza predviđena.
