Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez otplovio niz reku
Obaveze ne plaća oko 170 splavova, koji prosečno imaju oko 300 kvadrata, a za svaki od njih duguju po 3.710 dinara. – Od naših brodova zarađuje američka država Delaver, u čije knjige je zavedena većina jačih mašina koje se viđaju na Dunavu i Savi
Od 176 ugostiteljskih splavova na beogradskim rekama, registrovano je svega sedam. Ako je prosečna veličina splava, kako procenjuju u Lučkoj kapetaniji, oko 300 metara kvadratnih, država gubi oko 190.000.000 dinara godišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zato što gotovo nijedan klub na vodi nije platio porez na upotrebu plovnih objekata.
Da bi izbegli taj trošak, vlasnici splavovi su odustali od registracije.
Pošto je promet opao zbog besparice i splavovi ne zarađuju kao ranije, vlasnici se pravdaju da ne mogu da priušte da plate 15.000 evra godišnje samo da bi mogli da otvore objekat.
Osim na splavovima, država će ove godine manje zaraditi i na čamcima i brodovima.
Plovidbenu dozvolu za ovu sezonu zatražilo je oko 2.000 plovila manje nego lane, jer njihovi vlasnici nisu mogli ili hteli da plaćaju porez na upotrebu dobara, koji je proletos obuhvatio i plovila čiji motori imaju više od 10 konjskih snaga, a većina su takvi.
I pre ove mere polovina od 10.000 plovila, koliko ih otprilike ima na beogradskim rekama, nije bila prijavljena kako bi se izbeglo plaćanje tehničkog pregleda, registracije i takse gradu. Koliko je novca zbog toga izgubljeno ne zna se, pošto se ne znaju prosečna veličina čamca ili broda, model, snaga motora i starost.
Ni Poreska uprava ni Lučka kapetanija nisu sravnjivali podatke iz prošle i ove godine da barem otkriju koliko je novca izgubljeno u međuvremenu zbog novog poreza za čamdžije i brodare.
Zato od naših brodova zarađuje američka država Delaver, gde je, pošto je tamo porez mnogo manji a ista dozvola važi za sve međunarodne plovne puteve, u knjige zavedena većina jačih mašina koje se viđaju na Dunavu i Savi.
Manji čamci se sve češće prijavljuju u Pančevu, gde nema gradske takse za plovila, koja u glavnom gradu staje po nekoliko hiljada dinara.
Na propise, i gradske i republičke, žale se i gazde splavova, kojima nije pravo što im je nametnut i porez na upotrebu plovila, pa restoran na obali deset metara dalje od njihovog, slične kvadrature i usluga, prođe triput jeftinije.
– Ne samo da je naša tarifa po kvadratu previsoka nego je pogrešan i aršin kojim mere površinu – negoduje vlasnik jednog od poznatijih beogradskih klubova na vodi. – Nju određuju tako što za dužinu uzimaju razmak između najisturenijih tačaka objekta, iako mnogi splavovi imaju elipsoidan oblik, pa je i površina manja nego što sledi iz te računice. U kvadrate nam upisuju i skladišne prostorije, koje nisu površina korisna za usluge. Za nas ljudi znaju i uspeli smo da zadržimo deo gostiju, ali i oni naručuju samo po jedno, dva pića. Od tolikog ceha mi ne možemo da izdržavamo ni biznis – kaže naš sagovornik.
Njegove prigovore odbacuje Branislav Milešić, šef Lučke kapetanije u Beogradu. Visinu taksa i poreza ne komentariše, ali objašnjava kako se dolazi do parametara za obračun.
– Koeficijent uzima u obzir elipsoidan oblik, iako je on ovde redak. U površinu, prema tumačenju Poreske uprave, uračunavamo sve prostorije na palubi, bez obzira na to da li se u njima poslužuju gosti ili skladišti piće. Mi smo bili raspoloženi i za drugačije rešenje, ali je Poreska uprava tako presudila – rekao je Milešić.
Ako čovek sada može i da ima razumevanja za tegobe biznismena u periodu ekonomske krize, gazde splavova su ranije svakako mogli lepe pare da strpaju u džep, a i tada su zanemarivali obaveze prema državi.
Nautičari su, međutim, oduvek mahom rekreativci, koji su se mnogo čega odrekli da bi imali čamčić.
Pošto se porez na upotrebu dobara obračunava prevashodno prema snazi motora, zakon od proletos pogađa skromne čamce iz domaćih fabrika ako imaju „tomos” motor od 10 konjskih snaga koji staje 400 evra, ali zaobilazi skupe inostrane jedrilice koje pokreće „jamaha” od 2.500 evra, čak i ako nisu „iz Delavera”, tvrde sagovornici „Politike”. Zbog toga su mnogi pre obnove dozvole ugradili slabije motore.
– Za običan rekreativni čamac porez iznosi koliko i godišnje popravke ili gorivo za celu sezonu. Vlasnici onda kažu: „Što da im plaćam 100 evra za porez kada me za tri meseca, koliko traje sezona, policija neće uhvatiti, a i ako me uhvati, pa deset puta platim tu kaznu u konačnom zbiru dođe me jeftinije od registracije”. A mogu da uhvate samo nas sa slabim čamcima, ove sa gliserima ne mogu da sustignu – kaže vlasnik čamca i jedne od marina.
Osim što su im brzi gliseri neuhvatljivi, gradske i republičke službe na rekama nisu opremljene za većinu svojih zadataka. Da nam se nešto od tih taksa i poreza vrati, bilo bi nam lakše da plaćamo, kažu splavari i čamdžije.
Lučka kapetanija odavno nema nijedno plovilo, rečna policija ima jednog patrolnog „Vuka”, dok su ostali već godinama na remontu, „Beograd vode” još nabavljaju mašine za čišćenje obala i vodotokova, pristani i marine jedva da postoje. Vlasnici splavova će se potužiti i da nemaju struju i vodu i da su morali sami da ih uvode, ali to je pomalo licemerno pošto se većina njih snašla nelegalnim priključcima.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 16/09/2009]
