Izvor: B92, 23.Nov.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez mora ili na plate ili na robu
Beograd -- Oročeno smanjenje poreza i doprinosa za novozaposlene, uz uslov da se postojeći broj radnika ne smanjuje, nije dalo očekivane rezultate.
Iako je uz subvencije države primljeno nekoliko hiljada ljudi, ukupan broj zaposlenih ponovo je počeo lagano da se osipa.
I privreda i ekonomisti veruje da je jedino rešenje trajno smanjenje opterećenja plata.
Međutim, da bi budžet opstao teret bi poneli potrošači kroz veći porez na dodatu vrednost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
A za koliko bi se PDV povećao, zavisi, pre svega, od toga koliko bi se porezi i doprinosi na plate smanjili. U svakom slučaju, postoji nekoliko varijanti. Prva mogućnost je da se najveći deo robe, koja se trenutno oporezuje sa osam odsto, prebaci na stopu od 18 odsto. Druga verzija je da ostane deo robe sa porezom od osam odsto, ali da se veća stopa poveća za nekoliko procenata. Na kraju, moguće je povećati obe stope.
U Srbiji trenutno na 100 dinara plate, poslodavac daje oko 65 dinara na ime poreza na zaradu, doprinose za penziono, zdravstveno i slučaj nezaposlenosti. I po tome smo lideri u okruženju. Stopa poreza na dodatu vrednost od 18 odsto je, s druge strane, među najnižim u regionu.
"Moglo bi se zaključiti da struktura našeg poreskog sistema podstiče potrošnju a destimuliše rad i privređivanje", kaže Nikola Altiparmakov, ekonomski stručnjak i član Fiskalnog saveta.
Ovakva poreska struktura, kako dodaje, dodatno podstiče neodrživ model privrednog rasta koji je bio aktuelan u Srbiji u prethodnoj deceniji - relativno visok nivo potrošnje finansiran kapitalnim prilivima iz inostranstva, visoka stopa nezaposlenosti i nekonkurentno privredno okruženje.
"Svakako ima smisla preispitati strukturu poreskog sistema. Prebacivanjem poreskog tereta sa zarada na potrošnju, odnosno povećanjem stope PDV-a za nekoliko procenata, omogućilo bi se značajno smanjenje poreza i doprinosa na zarade. To bi podstaklo zapošljavanje i proizvodnju", kaže Altiparmakov.
Da bi smanjenje poreza i doprinosa imalo efekta i na konkurentnost naših proizvoda i na veću zaposlenost, ono mora da bude značajno. Država bi od plata morala da uzima najmanje za četvrtinu, a najbolje za trećinu manji deo.
"U delu šire javnosti postoji neopravdano očekivanje da bi se smanjenjem poreza i doprinosa na zarade mogli zapravo povećati ukupni budžetski prihodi, jer bi se povećao ukupni broj registrovanih radnika", kaže Altiparmakov.
"Ova matematika, nažalost, nije tačna, i sve zemlje koje su se u proteklih 30 godina odlučile za ovakvo eksperimentisanje - nisu se proslavile. Otuda je značajno smanjenje poreza i doprinosa na zarade moguće jedino ukoliko se paraleno izvrši povećanje drugih poreskih stopa, pre svih PDV", smatra on.
Ručunica
Studija o poreskoj politici u Srbiji, Fonda za razvoj ekonomske nauke, nudi računicu na primeru kada bi se ukinuli doprinosi za zdravstvo i doprinosi za slučaj nezaposlenosti.
To bi izazvalo gubitak javnih prihoda od 3,6 odsto BDP-a.
Povećanjem stope PDV za četiri odsto ostvarili bi se dodatni godišnji prihodi od oko 2,5 odsto BDP-a. Nedostajući prihodi od 1,1 odsto BDP-a bi se ostvarili progresivnijim oporezivanjem zarada.
.jpg)
