Izvor: Politika, 10.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreska uprava: moguće je izbegavati plaćanje poreza
Kako je moguće da beogradski restoran „Ruski car” duguje za poreze čak 100.000 evra i da radi
Upitani kako je moguće da neka firma duguje 100.000 evra za poreze u Poreskoj upravi odgovaraju samo: „Moguće je”. Reklo bi se da za nju nije ništa neobično da obveznik, poput beogradskog restorana „Ruski car”, duguje 100.000 evra državi i gradu i neometano posluje i dalje. Sudeći po proceduri naplate, koju sprovodi, ne čudi podatak da su Beograđani u poslednjih pet-šest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina nagomilali 23 milijarde dinara neplaćenih poreza, taksi i naknada. I da u Srbiji trenutno samo 26 odsto poslodavaca redovno servisira dažbine.
Tehnologija naplate poreza ima svoj red logičan, ali ne uvek i efikasan. Ukoliko privrednik ne plati obavezu na vreme, Poreska uprava šalje opomenu kojom mu nalaže da dospelu obavezu izmiri odmah ili najkasnije u roku od pet dana. Ako to ne učini u datom roku, Poreska uprava donosi rešenje i započinje prinudnu naplatu. Koliko tačno taj postupka traje u Poreskoj upravi ne preciziraju, ali u pisanom odgovoru na naše pitanje kažu da su procedure naplate novčanih i nenovčanih potraživanja dugotrajne, složene i traju dok se dug ne naplati.
„Postupak prinudne naplate na novčanim sredstvima, to jest blokada računa, sprovodi se dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati Narodnoj banci Srbije, koja blokira sve račune poreskog obveznika. Postupak traje dok se poreski dug ne naplati u celosti. Kada je reč o naplati iz pokretnih stvari Poreska uprava ih popisuje, pleni i prodaje. Ako se pokretnost ne proda za tri meseca, prenosi se u svojinu republike po ceni koja se utvrđuje naknadnom procenom vrednosti iste. Slično je i s nekretninama, ali one prelaze u državno vlasništvo posle šest meseci ako se ne prodaju u vrednosti trećine utvrđene početne vrednosti”, navode u Poreskoj upravi. Porez se prinudno ne naplaćuje preduzećima koja su u restrukturisanju, procesu privatizacije, stečaju, brisanim iz registra, „fantom” preduzećima i „peračima” novca, pošto su nedostupni.
Poreski obveznik, međutim, može da odloži plaćanje duga najduže do godinu dana. Sklapajući sporazum s Poreskom upravom on mora da pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja. Bilo da je to hipoteka na nepokretnosti, zaloga na pokretnim stvarima, neopoziva bankarska garancija, jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine i menice. Plaćanje poreskog duga može da se odloži u celosti ili delimično, jednokratno ili na rate, ali najduže do 12 meseci.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz rešenja, odnosno sporazuma o odlaganju plaćanja duga, Poreska uprava ga poništava a neplaćeni odloženi dug naplaćuje iz datog sredstva obezbeđenja naplate.
Jedan od najizdašnijih poreza je porez na dodatu vrednost. Plaća se 10. u mesecu. Privrednici gotovo da ne izbegavaju njegovo plaćanje, jer se kazna za pravno lice kreće od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice od 10.000 do 50.000 dinara. Kazna za preduzetnika iznosi od 12.500 do 500.000 dinara, a za fizičko lice od 5.000 do 50.000 dinara.
Sledeći porez, koji u dobroj meri puni budžet, jeste porez na zarade. Od ovog prihoda 60 odsto odlazi državi, a 40 odsto lokalnoj samoupravi. On se izmiruje najkasnije dva dana od isplate zarada. Kazne za pravno lice iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice od 5.000 do 50.000 dinara. Kazna za preduzetnika (fizičko lice koje obavlja neku delatnost) iznosi od 50.000 do 500.000 dinara. Porez na dobit preduzeća takođe je značajan izvor prihoda. Plaća se svakog 15. u mesecu akontaciono. Kazna za pravno lice za neplaćanje ovog poreza iznosi od 100.000 do 600.000 dinara, a za odgovorno lice od 2.500 do 20.000 dinara.
Kamata za neplaćanje svih poreza obračunava se po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena. Ovog momentu ta kamata iznosi 26,5 odsto.
M. Avakumović
objavljeno: 11.12.2010.
.jpg)
