Izvor: Politika, 14.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Populizam nije popularan
Posao države nije da investira u preduzeća i upravlja privredom, već da brine o zdravlju javnih finansija, obezbedi ulazak konkurencije u infrastrukturni sektor i otkloni barijere za ulaganja
– Ako misli da bude poželjna za strane ulagače, Srbija mora da prestane da na bilo koji način investira u preduzeća, da se okrene infrastrukturi i da se odrekne populističkih poteza.
Ova tri zadatka, pod oznakom „hitno”, ekonomista prof. dr Boris Begović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šalje na adresu ekonomskih vlasti Srbije. Jer, kaže, nije posao države da bude preduzetnik i investitor, već da stvara odgovarajući institucionalni okvir: da donese dobre zakone koji podstiču ekonomsku efikasnost, da uvede jasna pravila i obezbedi njihovo dosledno i nepristrasno sprovođenje, a ne da investira i pravi poslovne dogovore sa stranim privatnim ulagačima.
Najnovija moda
Umesto da „tera” najnoviju modu pod čijim plaštom ulaže 130 miliona evra u borsku topionicu (najavljuju se slični poduhvati i za Petrohemiju, Metanolsko-sirćetni kombinat, „14. oktobar”) i da direktno upravlja privredom, po Begoviću, država bi morala da brine da joj budžet bude uravnotežen i javne finansije zdrave. I da se okrene svojoj infrastrukturi: da omogućiti ulazak privatnog sektora i konkurenciju svuda gde je ona moguća, odnosno poželjna, uz umerenost u izjavama o ulaganjima iz javnih izvora u novu infrastrukturu. Jer, kaže, jasno je da ove godine nema ništa od 3,5-procentnog rasta na osnovu koga su prihodi projektovani, pa će i mogućnosti biti manje od predviđenih budžetom.
A populizam nikad nije bio popularan kod investitora:
– Vlada Srbije bi trebalo da se odrekne populističkih poteza kakav je potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora i zalaganje za njegovo prošireno dejstvo. Takvi dokumenti i njihova primena, sračunati na sticanje jeftinih političkih poena i drastično povećavaju cenu ionako već skupe radne snage i onemogućavaju Srbiji da koristi prednost koju joj daje sposobnost mlađe generacije (koju inače grinfild investitori i zapošljavaju) da brzo uči.
Menadžerski strahovi
Ono u čemu se slažu ekonomisti, bili etatističke ili liberalne orijentacije, što priznaju i državni zvaničnici i potvrđuju analize Svetske banke o uslovima poslovanja i Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti (po kojima je Srbija nisko rangirana na 94, odnosno 85. mestu, klizajući nadole) jeste da su ključne barijere investiranju u Srbiju sada birokratske administrativne prepreke. Za razliku od ranijeg perioda u kome je to bio politički rizik.
Preteranu birokratiju kao najveću slabost poslovnog ambijenta ne samo u Srbiji, već i u celom istočnoevropskom tranzicionom regionu, vidi i 300 anketiranih menadžera kompanija koje posluju u Istočnoj Evropi. Investitore, po ovoj anketi koju je „Ekonomist intelidžens junit” obavio krajem novembra i predstavio na decembarskoj EBRD-ovoj konferenciji brine i loša infrastruktura, nedostatak stručne radne snage, rast plata, korupcija i politička nestabilnost na Balkanu.
Investitori kao promotori
I investitori koji već posluju u Srbiji kao najveće barijere za uspešnije poslovanje navode slabije razvijenu infrastrukturu i velike administrativne, odnosno birokratske prepreke.
–U celoj Srbiji trebalo bi uvesti elektronsku upravu, ali i pojednostaviti carinske procedure i propise, preporučuje Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore.
Ukazuje i na potrebu jačanja dijaloga i koordiniranih aktivnosti države i poslovne zajednice na otklanjanju prepreka za investiranje. Ali i na, veliku važnost, posebno u ovom trenutku, promocije Srbije kao investicione destinacije. To će, najavljuje Cvetković, biti u ovogodišnjem fokusu Američke privredne komore, koja ovde okuplja 180 domaćih i stranih kompanija.
– Dok su prilike za ulaganje u ovom regionu bile povoljne, dok su privrede beležile rast od 5-6 odsto i dok su firme mogle da se kupe relativno jeftino, strani investitori su dolazili bez obzira na prepreke. U krizom otežanoj klimi te prepreke, koje se ranije nisu činile tako velikim da spreče ulaganja, sada će izgledati ozbiljnije, kaže Laza Kekić, „Ekonomistov” regionalni direktor.
Stoga, i Begović sugeriše da se što pre započne i završi reforma u oblastima u kojima su primećene najveće barijere ulasku investicija (na terenu izgradnje novih objekata – vlasništvo nad građevinskim zemljištem, dobijanje građevinskih i urbanističkih, kao i univerzalnih dozvola za rad, poreske administracije, pravosuđa")
– Naravno da te reforme ne mogu da se završe preko noći (bar ne neke od njih), ali one treba odmah da započnu i da se obznani jasna politička volja vladajuće koalicije da se u to ulazi s namerom da se posao konačno završi, zaključuje Begović.
-----------------------------------------------------------
Nastaviti privatizaciju
– Javna preduzeća treba privatizovati, a privatizaciju preostalih društvenih nikako ne treba obustavljati, pod izgovorom krize i ostavljati za „neka bolja vremena”. Dok dođu ta bolja vremena ono što vredi od imovine neprivatizovanih firmi i tako će biti razgrabljeno, a ostaće samo dugovi propalih preduzeća, koje će da snose, naravno, poreski obveznici. Uostalom i kad govorimo o privlačenju investicija, pokazalo se da su kod nas prepreke grinfild ulaganjima mnogo veće od prepreka stranim investicijama putem preuzimanja, odnosno privatizacije, ukazuje Begović.
Povodom nekih najava da će Srbija zaustaviti sa prodajom NIS-a, započetu privatizaciju javnih preduzeća i zbog krize odložiti prodaju Telekoma i EPS-a, Kekić kaže da klima za pridobijanje velikih investitora, istina, nije povoljna i da niko ne želi da takve firme prodaje u bescenje. Ali, država, će, ukazuje, možda biti prinuđena da tu odluku preispita, ako ove i narednih godina bude pod velikim finansijskim pritiskom, ako ne bude dovoljno priliva privatnog kapitala i ako ne obezbedi dovoljnu podršku iz međunarodnih izvora, recimo od EU.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 15/02/2009]
